Zašto srpska pokrajina Kosovo i Metohija ne može postati «presedan»

Uoči proglašavanja «neminovnog datuma nezavisnosti» od strane Zapada i albanskih osvajača Kosova, sredstva javnog dezinformisanja neprestano govore o neminovnom stvaranju «presedana» za druge potencijalno opasne tačke sveta. Ministar inostranih poslova Ruske Federacije čak se latio da ih pobroji, govoreći o Kurdima, Baskima i Valoncima u Evropi i o drugima. Već odavno se razmatra pitanje da li će «nezavisno Kosovo» postati presedan za Abhaziju i Južnu Osetiju, koje već odavno zahtevaju priznanje svoje nezavisnosti.

Međutim, nikakve sličnosti, nikakve analogije između Kosova i spomenutih etno-nacionalnih regiona ne može biti, što bi trebalo da je jasno ne samo stručnjacima, već i svakom iole pažljivijem čoveku. Abhasci, Osetinci, Baski ili Kurdi -- svi oni žive na sopstvenoj istorijskoj teritoriji, dok su Albanci u znatnoj meri veštački preseljeni u srpsku pokrajinu s dalekosežnim političkim ciljevima. Štaviše, ti Albanci («Kosovari» -- kako ih rado nazivaju novinari podlegli provokaciji ili koji uopšte ne misle) pre svog pojavljivanja na Kosovu čak nisu ni bili državljani Jugoslavije: njihov ilegalan prelazak iz susedne Albanije podsticao je komunistički predsednik Jugoslavije Tito, računajući da će dobiti udarnu emigrantsku pesnicu protiv susedne zemlje i njenog režima. I u tom slučaju, kao i u mnogim drugim, trockistički način razmišljanja nije ispunio očekivanja -- ali, možemo li znati koji je bio istinski Titov cilj? -- jer smutnja u svakom slučaju i jeste pravi cilj trockista-internacionalista.

Ako vam se u kuću uvuku razbojnici i zauzmu makar samo predsoblje, zahtevajući u njemu za sebe «suverenitet», da li biste se s tim pomirili? Zato nemojte od Srba očekivati da američku nezavisnost takozvanih Kosovara, a zapravo -- albanskih zavojevača tuđe zemlje, prihvate i da postane čvrsta, obećavajući Evropi nešto dobro. Opet, mir na Balkanu i evropskom kontinentu u celini (pa, ako hoćete, i u čitavom svetu!) ne ulazi u planove međunarodnih bankara.

Mir ne odgovara ni interesima političke elite SAD, pošto i politika i finansije svetskog žandarma preživljavaju teška vremena: rat je izuzetno potreban vitamin za funkcionisanje svetskog parazitskog sistema.

Međutim, nikakve analogije između Abhazaca, Osetina, Kurda i drugih naroda, i zavojevača-«Kosovara» niti ima niti može biti. Poređenje banditskih pretenzija Albanaca na srpsku zemlju sa svetim pravom naroda na samoopredeljenje uvredljivo je za svako nacionalno osećanje pa čak i prosto za zdrav razum. Ali, političare su njihove zakulisne gazde već odavno naučile da ignorišu zdrav razum.