Teremok protiv Mekdonaldsa

 Dolazim iz sveta u kome su sinonimi za brzu hranu gigantski lanci restorana poput „Mekdonaldsa“, „Tako bela“ i „Burger kinga“. U Moskvi stvari stoje potpuno drugačije, i to govorim iz iskustva budući da sam izuzetno aktivan potrošač ove specifične vrste hrane.

Iako ne mogu mnogo da kažem o megalopolisima u Sjedinjenim Američkim Državama, na periferiji gradova i u ruralnoj Americidominiraju popularni lanci restorana koji spremaju brze obroke pristupačne za svačiji džep, aranžirane tako da ih lako pojedete u automobilu, kod kuće ili na poslu. Za razliku od toga, ruskavarijanta brze hrane podrazumeva stotine uličnih prodavacaspremnih da usluže izgladnele prolaznike. Pored njih, tu je i mnoštvo kioska koji prodaju hranu i piće „za poneti“.

Zanimljivo je da su se restorani poput „Papa DŽonsa“ i „ Burger kinga“, u cilju što veće konkurentnosti u Moskvi, razvili u nešto otmeniju, a samim tim i skuplju varijantu. Obrok u „Mekdonaldsu“ može da košta i po 10 američkih dolara, dok priprema obroka u ekskluzivnijem restoranu američke brze hrane može potrajati i do60 minuta. To ne zvuči baš kao „brza hrana“. U Moskvi nisam želeo da jedem u „Mekdonaldsu“, pre svega zbog iscrpljujući dugog čekanja.Ali zato su ulični prodavci uvek bili nadohvat ruke sa spremnim toplim obrokom koji ne samo da je ukusan i zgodan za nošenje, već i vrlo jeftin! (Mislim da sam upravo smislio nov reklamni slogan...)

Ono što zadivljuje u vezi sa moskovskom brzom hranom je neverovatna raznovrsnost jela koja vam, uveravam vas, nikada neće dosaditi. To važi za sve, od bezimenih kioska do restorana sa zvučnim imenima. „Kroška kartoška“, „Teremok“ i „Stardogs“ samo su neki od naziva iz ruskog sveta brze hrane. „Stardogs“ je rezultat ruskog pristupa ideji američkog „hot-doga“. „Teremok“ je specijalizovan za ruske palačinke („bljini“), dok u „Kroškikartoški“ možete kupiti nezaobilazan ruski specijalitet – izdubljeni pečeni krompir filovan prilozima po želji!

Međutim, bez obzira na to što ovi lanci imaju ogromnu ponudu, njihova hrana ne može po ukusu da se poredi sa onom koju možete kupiti na bezimenim kioscima moskovskih ulica. Hrana koju oni prave je neverovatno ukusna i jeftina: obično se radi o kombinaciji neke vrste testa i voća, mesa, kupusa ili krompira. Od „šaurme“ (kavkaska verzija girosa) do stotina vrsta piroški, nešto će vas sigurno privući da se okrepite dok ne dođe vreme zaozbiljniji obrok. Nećete pogrešiti ni ako probate „sirnike“, „vatrušku“ (nešto poput danskog peciva), „šašlik“ (ražnjići) ilirolnice sa mlevenim mesom.

Mogućnosti su neograničene, ali mene najviše impresionira broj ruskih prodavaca. U skoro svakoj ulici, pored svakog autobuskog stajališta, na svakoj stanici metroa, pokraj svakog stambenog kompleksa – oni su tu. Gde god da se zaputite, dovoljan je minut da vas usluže, i vi nastavljate svojim putem sa hranom i pićem u ruci. Izbor, cena, usluga – to se zove istinska brza hrana!

Sve ovo čini rusko tržište brze hrane mnogo drugačijim od onog u u SAD. Moje vreme je dragoceno, a Moskva zna kako da mi izađe u susret. Ruska prestonica odnosi pobedu po pitanju brze hrane!