Tunis: jesen „arapskog proleća“

Intriga se sastoji u tome što je predsednika Monsefa Marzukija izabrao parlament. A tamo većina mesta pripada islamistima iz stranke An-Nahda. Bivši disident i pravobranilac učinio se islamistima kao idealni kandidat na dužnsot predsednika prilikom prelaska sa diktature na demokratiju.

Sada se predsednik obrušio na one koji su mu pomogli da zauzme visoku dužnsot. On je optužio An-Nahdu za to da ona teži da preuzme pod kontrolu sve administrativne i političke poluge. To ga je podsetilo da vreme diktature. Sada je osnovna vlast u zemlji koncentrisana u rukama vlade, gde su islamisti dominirali od samog početa njegov formiranja.

Tehnokrate u ministarskom kabinetu su se osetile neprijatno pošto su počeli da optužuju lidera An-Nahdija Rašina Ganušija za autoritarizam. U prvom redu za težnju da igra ulogu sive eminencije i da određuje politiku vlade, između ostalog kadrovsku. Pri tome zvanične dužnosti u državi lider islamista ne zauzima. A eksperti su počeli se češće da ga porede sa bivšim predsednikom Tunisa Zin al-Abidinom Ben Alijem, svrgnutim za vreme arapskog proleća. Danas je već reč o raskolu vlasti u Tunisu, smatra zamenik direktora Instituta za Afriku RAN Dmitrij Bondarenko.

- Raskol između predsednika i islamista znači da predsednik i njegova administarcija, oni stoje iza njega, teže da sačuvaju Tunis u okvirima ograničenim prilično blagim islamom. Sa druge strane, teže da očuvaju one aspekte društveno-političkog života i zakonodavstva koji su omogućavali Tunisu da se smatra zemljom u kojoj vladaju svetovni zakoni. Tačnije ideja je bila u tome da sa jedne strane Tunis bude islamska zemlja. Sa druge strane da islam tamo ne bude previše prenet u politiku, da islam postoji upravo na nivou kulture, na nivou svakodnevnog života.

Ekspert nije hteo da prognozira posledice raskola između predsednika i islamista. Ali sukob između njih će jačati. To da će aprasko proleće u Tunisu krenuti upravo takvim scenarijem moglo je da se predvidi. Tako smatra Aleksej Podcerob, analitičar Centra za arapska istraživanja Instituta za Istok, bivši ambasador u Tunisu.

Jačanje sukoba islamista i svetovnih snaga u Tunisu sasvim je prirodno. Islamisti imaju prilično snažne pozicije, to su pokazali poslednji izbori. Ali i svetovne stranke takođe imaju jake pozicije. Za vreme izbora protivrečnosti između političkih snaga nisu bile tako oštre. Svi su se ujedinili oko ideje da treba graditi novi Tunis, treba zajedno ići ka tom cilju. Takvo je bilo raspoloženje.

Sada su u zemlji ponovo protesti. Stanovništvo istupa protiv islamista iz stranke An-Nahda. Pri tome centar novog pokrea je grad Sidi Bauѕid, gde je skoro pre dve godine započelo arapsko proleće. Povod za svrgavanje predsednika tada je bilo samospaljivanje trgovca kojem su konfiskovali robu. Ovog puta očiglednog povoda nema, ali duboki uzroci nezadovoljstva su ostali isti. To su nerešeni socijalni problemi i beda većine stanovnika. Do danas se Tunis smatrao izlogom arapskog proleća. Za razliku od Libije, Egipta, Jemena i Sirije, revolucija je tamo prošla skoro bez krvi. Međutim nije isključeno da će akcije socijalnog protesta i dugoki raskol vlasti dovesti Tunis na prag nove, ne tako mirne revolucije.

Konstantin Garibov,