Beograd je Njujork Balkana

ivlja atmosfera, neopisivo dobra i glasna muzika, igranje po klimavim stolovima, razbijanje čaša, prelepe devojke i galantni mladići, glavne su asocijacije na provod u srpskoj prestonici. Novinarke hrvatskog časopisa „Turist“ zaključile su da je Beograd „Njujork Balkana“ i preporučile svojim sunarodnicima da ga posete, ukoliko žele da dožive najbolji provod u životu.
Željka i Marijana, novinarke vodećeg hrvatskog turističkog časopisa „Turist“, na 27 stranica opisuju zašto je Beograd dobio epitet „Njujork Balkana“. Po njihovoj slobodnoj proceni, grad ima oko 2,5 miliona stanovnika i isto toliko klubova.
„Beograđani su izuzetno predusretljivi i ljubazni. Ako im se obratite, potrudiće se da vam pomognu, a ako čuju da ste iz Hrvatske, uz širok osmeh, lagan razgovor i pitanje šta ima novog na moru, pružiće vam i više od tražene informacije“, piše u „Turistu“, uz napomenu da je ponuda mesta sa dobrim noćnim provodom uistinu ogromna.
Jedan ručak - pet kilograma viška

Beograd opisuju kao grad koji nikad ne spava i oduševljavaju se činjenicom da svakog dana u nedelji može da se nađe neka dobra „zafrkancija“. Željka i Marijana nemaju zamerki, ali su naglasile da za dva sata u nekoj od kafana u Skadarliji može da se „nabaci“ pet kilograma, što je pogubno po liniju. Uz ovu boemsku četvrt, hrvatske novinarke preporučuju i čuvenu „Silikonsku dolinu“, gde se mogu videti „plastične lepotice, koje se, osim po velikim čvrstim grudima i napumpanim usnama, mogu prepoznati i po manekenskoj liniji i srebrnim ispeglanim umecima u kosi, koji u mraku svetle jače od žutog svetla na semaforu“. U drugim delovima grada sreću se sasvim uobičajene devojke, ali i lepi mladići od kojih većina „drži do izgleda“.
„Skoro svakom drugom se biceps uporno borio da ne pocepa kratak rukav majice. Muškarci su mljac“, zaključile su hrvatske novinarke.
Posebno mesto, kao što je i očekivano, dobili su čuveni beogradski splavovi, od kojih svaki ima „svoju priču“.

Razbrajalicom birajte splavove

„Na nekima se puštaju „cajke“ (pevačice narodne muzike), na drugima haus, a treći su, kada je reč o muzici, „putujuća pozorišta“. Kad taksijem stignete do hotela Jugoslavija, onda uz pomoć razbrajalice izaberite splav na kom ćete početi provod, a onda ih menjajte do mile volje“, preporučuju Željka i Marijana, uz napomenu da se zbog „čestog seljakanja se jednog na drugi i posledica odličnog provoda ne sećaju imena nijednog splava“.
Međutim, prema njihovoj oceni, najbolja mesta za izlaske su skrivena, jer se nalaze u podrumima ili u običnim stambenim zgradama, pa posetioci, kad ih nađu, moraju da pozvone da bi ih pustili unutra.

Greh je ne prošetati Knez Mihailovom

Čuvene Terazije i Knez Mihailova ulica se ne zaobilaze. Posetiocima preporučuju da osmotre hotel „Moskva“, delo srpskih i ruskih arhitekata, koji krasi 150 godina star stilski nameštaj i da svrate u „Balkan“, gde se nalazi prva srpska mini pivara sa najboljim crnim pivom u gradu.
„Doći u Beograd, a ne prošetati Knez Mihailovom, ulicom koja „vrvi od svetskih robnih marki i kulturnih institucija“, bio bi greh. Na kraju ove ulice nalazi se ulaz na Kalemegdan, impresivnu beogradsku tvrđavu, o kojoj ćemo, zbog bogate istorije, pisati drugom zgodom“, pišu Željka i Marijana.

Piće nisu plaćale

„Večera za pet osoba koštala je samo 67 evra. Za te pare smo dobili fantastične specijalitete sa roštilja, priloge i salate, a uračunata nam je i naknada za muziku. Samo su muzičari zaslužili 10 puta više jer su nas „naterali“ da pevamo i igramo bez prestanka. Ne znam koliko košta piće, pošto nijedno nisam platila. Iako nisam „barbika“, stalno su me častili. Izgleda da su Beograđani, jednostavno, takvi“, zaključila je Željka.