Patrijarh Kiril posetiće Zemlju izlazećeg Sunca

Da se pomoli sa pravoslavnim vernicima i izrazi podršku japanskom narodu, koji je postradao od razornog cunamija na proleće prošle godine – takvi su glavni ciljevi posete patrijarha Kirila Japanu.

Poseta poglavara Ruske pravoslavne crkve Zemlji izlazećeg Sunca proteći će od 14. do 18. steptembra i biće priređena povodom stogodišnjice smrti ravnoapostolnog Nikolaja Kastankina, čijim staranjima je na toj teritoriji nekada bila rasprostirana pravoslavna vera.

Aktuelna poseta patrijaha Kirila Japanu skoro će potpuno ponoviti put ruskog misionara, koga danas nazivaju Nikolajem Japanskim, apostolom samuraja. Daleke 1861. godine svetac je stigao kao sveštenik crkve pri ambasadi u ruski konzulat u gradu Hakodati. Nekoliko decenija on je proučavao kulturu, običaje i narav lokalnog stanovništva, takođe je prevodio na japanski Sveto pismo. Početkom 70-ih godina 19. veka sveti Nikolaj je zvanično registrovao Rusku duhovnu misiju u Tokiju i pristupio izgradnji prve pravoslavne crkve u zemlji. Do smrti Nikolaja Kasatkina 1912. godine u Japanu su delovali duhovni seminari, 9 crkava, 175 molitvenih domova, 276 parohija. Japansko pravoslavlje svake naredne godine aktivno je jačalo: broj vernika se uvećavao. Sto godina posle svoje pojave, 1970. godine, izdvojena je autonomna crkva. Za mene aktualna poseta Japanu nije prva, ali je vrlo važna, rekao je uoči posete u intervjuu za japanske medije patrijarh Kiril.

- Mnogo puta sam boravio u Japanu. Prvi put sam doputovao u zemlju 1969. godine, kada je Japanska crkva dobila svoju autonomiju. Bio sam učesnik pregovora o budućoj Japanskoj pravoslavnoj crkvi i učestvovao u sastavljanju dokumenta koji je odredio njen autonomni status. Pridajem svojoj predstojećoj poseti veliki značaj. To će mi pružiti mogućnost da se pomolim sa japanskim narodom i pomenem izuzetnog čoveka, svetca, koji je čitav svoj život posvetio Japanu i identifikovao se sa japanskim narodom, doneo mu pravoslavnu veru. Osim toga, nameravam da posetim Sendaj – mesto gde je japanski narod primio prvi udarac vodene stihije. Hteo bih još jednom da izrazim svoju podršku japanskom narodu, da podrži one koji su izgubili rođake i prijatelje.

Da podsetimo da su u martu 2011. godine, u zemljotresu jačine 9 stepeni i 10-metarskom talasu cunamija koji je usledio, Sendajska i Istočno-Japanska eparhija najviše postrdale. Nekoliko pravoslavnih crkava bilo je bukvalno izbrisano sa lica zemlje, mnoge su oštećene. Odamah posle vesti o katastrofi, u Japanu u svim parohijama ruske crkve bilo je objavljeno sakupljanje sredstava postradalima. Za kratko vreme pošlo je za rukom da se sakupi i pošalje u razorene regione oko milion i po dolara.

U programu patrijarhove posete Japanu planirani su susreti sa predtavnicima vlasti, između ostalog sa imperatorom Akihitom. Patrijarh Kiril naziva ga izuzetnim čovekom koji daje veliki doprinos uspostavljanju prijateljski odnosa među narodima.

Verujem u to da Rusiju i Japan očekuje vrlo dobra perspektiva bilateralnih odnosa. Mi smo susedi, živimo jedni pored drugih i mnogo toga nas vezuje. I jedna od veza je pravoslavna crkva. Političari deluju sa tačke gledišta političkog pragmatizma, kao i ekonomisti i biznismeni. A duhovne veze se realizuju na nivou ljudskog srca.

Pre mesec dana za vreme zvanične posete Varšavi, poglavar Ruske crkve i predsednik Episkopske konferencije Poljske potpisali su zajedničku poslanicu o pomirenju naroda dve zemlje. Danas u Rusiji i Japanu od vremena Drugog svetskog rata do danas nema potpisanog mirnovnog sporazuma. Sasvim je verovatno da nešto poput varšavskog poziva na mir pomže da se pojavi posle izvesnog vremena u Tokiju. Jer, uveren je patrijarh Kiril, istinsko pomirenje među narodima može da se desi ne političkim putem, već preko duhovnih vrednosti i religioznog zajedništva.