Evropa se u krizi poznaje?

Temu nastavlja komentator Oleg Severgin.

Osnovni stavovi prestojećeg Barozuovog govora pred evropskim parlamentom ne izazivaju posebne sumnje kod eksperata. U poslednje vreme i čitavom nizu svojih istupanja i intervjua za evropske medije šef izvršne vlasti u EU neumorno je dokazivao neophodnost formiranja ekonomsko-monetarnog saveza zemalja-članica evrokluba, kao i njihove dublje političke i demokratske integracije. Ništa manje zanimljivo deluje pozadina na kojoj će se odvijati ovih dana pomenute aktivnosti Evropske komisije i njenog lidera.

Evroskepticizam se povlači – pod takvim naslovom evropski Internet-portal EUobserver objavio je ovih dana rezultate anketiranja na temu Dve godine pre izbora. Njega je sprovela u svih 27 zemalja EU agencija Evrobarometar na zahtev Evropskog parlamenta, čiji će naredni sastav biti izabran 2014. godine. Glavni rezultat istraživanja sastoji se, po rečima portala, u tome što raspoloženja evroskepticizma među evropljanima jenjavaju. Prema podacima Evrobarometra, za 40% anketiranih imidž EU danas se čini pozitivnim. To je za 9% više nego u novembru prošle godine. Broj evropskih skeptika smanjio se u tom periodu sa 26 na 23%. Najviše ih se ispostavilo, kao i prošli put, u Velikoj Britaniji.

Posebno indikativnim su se ispostavili odgovori na pitanje o odnosu prema glavnim pravcima politike EU. 72% među anketiranim građanima izjasnilo se za prioreitet socijalnih projekata i programa za uvećanje radnih mesta. Samo 37% dalo je prednost naporima na formiranju fiskalnog saveza. Naravno, pojava vropskepticizma je previše opšta, smatra šef sektora za istraživanja političkih problema evrointegracije Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin. A odnos građana prema EU u mnogome je vezan sa stanjem stvari u njihovim zemljama.

Što se tiče raspoloženja stanovništva, mislim da su ona u mnogome proizvod toga kako se evropska tematika razmatra na nivou država članica. Podela na borbu protiv krize sa jedne strane, i na rešavanje socijalnih problema sa druge, to je sve uzajamno povezano. I ovde nema mogućnosti da se odvoji jedno od drugog.

Govoreći ovih dana u Briselu pred šefovima diplomatskih misija i stalnih predstavnika u EU, Barozu je podsetio na reči jednog od osnivača EU – Žana Monea: Narod prihvata promene tek kada spoznaje njihovu neophodnost, a ovu neophodnost on spoznaje samo u periodu krize. Ova izjava vrlo je aktualna upravo danas.