Mitrovica opet na udaru

Da počnem od informacije. Šef kosovske vlade Hašim Tači izjavio je u četvrtak da «severni deo Kosova sada i nadalje neće funkcionisati kao oaza kontrabande. Preduzećemo sve mere za očuvanje teritorijalne celovitosti. Za Mitrovicu neće postojati sever i jug», dodao je kosovki premijer.
Zanimljivo da lider pokrajine koja je postala simbol banditizma u svim njegovim ispoljavanjima, pokrajine čija se privreda zapravo i bazira na švercu, predstavlja njen sever, naseljen Srbima, kao oazu ove pojave. Uostalom, svaki povod za ironiju nestaje već na trećoj rečenici, pošto deo koji se odnosi na podeljenu Kosovku Mitrovicu sadrži otvorenu pretnju. Posebno ako se uzme u obzir članak Skota Tejlora o planovima NATO za konačno ršavanje problema.
O ozbiljnosti situacije svedoči i reagovanje zvanične Moskve. «MIP Rusije poziva međunarodne organizacije, prisutne na Kosovu, na izbalansirano delovanje u skladu sa okvirima njihovih mandata», stoji u komentaru ruskog spoljnopolitičkog resora povodom informacija koje se pojavljuju u zapadnoj štampi, a svedoče o pripremanju od strane pomenutih organizacija nasilnih akcija u cilju provociranja kosovskih Srba na uzvratne mere. «Ako je ova informacija tačna, postaje očigledno da međunarodne organizacije, prisutne na Kosmetu, nisu izvukle zaključke iz tragičnih martovskih dešavanja u Mitrovici. Ovakve mere bremenite su ubrzanom podelom pokrajine i širokim konfliktom u regionu», upozorava ruski MIP.
Posebnu ozbiljnost situacija poprima u kontekstu izbora u Srbiji. Sasvim je očigledno da tehnička vlada, opterećena predizbornim sukobima, neće moći adekvatno da odreaguje na sprovođenje nasilne akcije na severu Kosova. I to posredno ukazuje na moguće rokove njenog izvođenja. Kako upozorava Skot Tejlor, — u narednih nekoliko nedelja.
Uostalom, može biti da će preuranjeno objavljivanje podataka o njenim detaljima, koje je izazvalo zabrinutost ruskog MIP, donekle ohladiti pristalice radikalnog rešenja postojećih problema. Čak ni u NATO-u nije uobičajeno da se otvoreno banditske operacije organizuju bez prethodne obrade javnog mnjenja. I ako je uoči bombardovanja Jugoslavije bila plasirana ideja sprečavanja nekakve «humenitarne katastrofe», izazvane agresivnim dejstvima srpskog rukovodstva, sada će morati da smisle nešto perfidnije. Predstaviti kao agresora grupicu kosovskih Srba u tesnom albansko-natovskom okruženju biće daleko teže. I to je jedino na šta oni mogu da računaju u ovom trenutku.