Demokrati Đinđićeve «kuhinje» ili kako su nas demokrate odvajali od Srbije ne demokratskim metodama

Ministrastvo za dijasporu sve više poteže pitanje otvaranja Srpskih škola u inostranstvu, što je za svaku pohvalu. No, svi znamo da je nešto lako uništiti a to isto ili slično u drugom ogliku, vaskrsnuti, teško ili nemoguće.

Krenimo malo sa jučerašnjom istorijom. Po sredstvima javnog informisanja Srbije stalno se piše ili govori o velikom demikrati Đinđiću i njegovoj vladi i o tome kako ga je smrt sprečila da nas još više usreći svojom demokratijom i demokartima. Ne zalazimo u sve aspekte usrećivanja naroda Đinđićevim demokratama, samo ćemo se osvrnuti na dejstvo jednog od “velikih” demokrata iz te vlade nekog Gaše Kneževića, ministra prosvete i sporta na Dijasporu. U to vreme od Brozovog i Miloševićevog režima po inostranstvu su ostale škole na Srpskom jeziku koje su sakupljale decu naših ljudi rasejanih po svetu. Negde su bile redovne do 4 razreda, negde nedeljjne, okupljale u mnogo dece i roditelji su bilki zadovoljni jer su mogli deci da priušte početak obrazovanja  na materljem jeziku. Jedna od takvih škola bila je osnovna škola u Moskvi. Roditelji su plaćali prostor za školu i učitelje, izveštaji  škole su podnošeni Ministarstvu a i Ministarstvo je imalo obavezu kontrole rada škole. I sve bi bilo u redu da vajnom ministru nije pala na um genijalna ideja da zatvori sve Srpske škole u inostranstvu (on je usrećio, čini mi se, Pravni fakultet u Beogradu svojom ostavkom zbog Šešelja, čak je imao ideju da preimenuje Srpski jezik u bog zna šta, pratile su ga razne afere između ostalog i oko nekih sekti). I zatvorio škole. Niko iz tadašnje vlade, a posebno demokrata Đinđić, nije reč prozborio oko takvog nasilja nad Srbijom, Srpskom decom. Nisu pomogla pisma roditelja, molbe, pretnje, žalbe, ćutala vlada, ćutala  Crkva, ćutala sredstva javnog informisanja. Imali smo utisak da se svi plaše da potežu takvu temu i ako je na rečima bila demokratska vlada.
Zašto ovo pišem sada kada je prošlo toliko vremena, kada takvih škola nema više a i kome su one sada potrebne?  Pišem da se Ministrastvo za dijasporu okrene na pravi način dijaspori a ne samo sebi. Osnivaju se kancelarije za dijasporu po Srbiji? Nešto mi nije jasno, gde  je dijaspora, u Jagodini ili u Moskvi? Posebno se treba osvrnuti na to koliko je ta demokratija mislila i radila da Kosovo ostane u Srbiji (a imali su šanse) 

Treba oceniti na pravi i objektivan način vladavinu Đinđića i njegovih demokrata, ne padati u histeriju kad neko kaže nešto loše o toj vladavini i ljudima koji su tada bili u vlasti! Oceniti koliko je bilo demokratije, koliko je bilo hoštapleraja, da li je bilo mafijaša u vladi od Surčinskog, Zemunskog ili nekog drugog klana konačno, koliko je bilo ličnog ili porodičnog bogaćenja, prestati pozivti se na Đinđića i njegovu vladu kao na ikonu. Daleko su svi oni i od demiokratije i od ikone.

(Ranđelović Siniša)