SAD i svetska ekonomija: inercija pada

Uragan Sendi je izvukao američkoj privredi više od 20 milijardi dolara. U Njujorku koji je ostao bez svetla, rad svih važnih poslovnih institucija i berzi bio je paralisan na nekoliko dana, uz to elementarna nepogoda se skoro podudarila sa predsedničkim izborima.

Globalna ekonomija je tako snažno vezana za SAD, da drhti bukvalno svaki put kada Amerika kihne. Kriza u Evorpi je samo izvod, jedna od posledica sudbinskih smetnji u radu američke ekonomije. A njihove uzroke treba tažiti u odlukama američkog rukovodstva od pre 30-40 godina. Još za vreme predsednika Regana Federalni rezervni sistem je počeo da uliva u ekonomiju novac radi stabilnih cena na robnom tržištu. Vlasti su stimulisale konačnu potražnju, ali novčana masa i državni dug su rasli naglim tempom. Proces nagomilavanja dolara je uslovio sitih i bogatih dvadeset godina, ali do u beskraj dug nije mogao da raste. Zato kada su problemi uvećanja dužničkog bremena i države i domaćinstava nagomilali, čitav svet je dobio ekonomsko vanredno stanje, a američka hipotekarna kriza se polako pretvorila u dužničke probleme Evrope.

Ipak Vašingtonu uz podršku Svetske banke i MMF do danas polazi za rukom da tera čitav svet da plaća američke dugove. Neprekidno uvećanje državnog duga SAD obezvredilo je valutne rezerve drugih zemalja.

Po rečima ruskog ekonomiste Sergeja Hestanova, svi shvataju da ekonomski temelj SAD ima prilično nestabilnu dužničku prirodu, što preti u najmanju ruku ponavljanjem periodab problema 70-ih godina. Rešenja izvršne vlasti SAD usmerena su prosto na odlaganje trenutka kada će svet osetiti sve oštre uglove aktualnog stanja stvari, uveren je Sergej Hestanov.

- Nažalost, trenutno nikakvih konstruktivnih i realističnih ideja kako da se razreše ove protivrečnosti koje su se nagomilale i u američkoj i u međunarodnoj ekonomiji nema. Zato najverovatnije u skorije vreme onaj ekonomski kurs koji sprovode monetarne vlasti SAD biće banalno nastavljen. Tačnije u svakom slučaju će biti prevladan veto Kongresa na uvećanje državnog duga, u svakom slučaju će se odrediti sve mere stimulisanja ekonomije i u narednih nekoliko godina glavni trend razvoja i američke i svetke ekonomije će biti čisto inercioni.

Mnogi analitičari smatraju da se epoha jednopolarnog sveta sa američkom dominantom bliži kraju i poklanja značajnu ulogu u budućem uređenju sveta zemljama BRIKS. Između ostalog, u ekspertskim krugovima takođe vlada mišljenje da se svetski mehanizam ekonomskih i političkih veza koji mi poznajemo nalazi na izdisaju. Proširenje tržišta je nemoguće. Aktualna kriza je kriza kraja kapitalizma, on više nema resursa za razvoj.