Dan narodnog jedinstva

Dan narodnog jedinstva. Ove godine se on obeležava posebno svečano. Pre tačno 400 godina narodna vojska na čelu sa Mininim i Požarskim oslobodila je Moskvu od poljskih intervenata.

Pobeda nije bila laka. U to nemirno, prema definicijama istoričara, doba u zemlji su harale unutrašnje borbe, te je ona bila na rubu raspada. Narod je smogao snage da bi se ujedinio, odbranio nezavisnost i preporodio Otadžbinu. U znak sećanja na taj događaj 2005. godine je bio osnovan državni praznik Rusije.

Na Crvenom trgu ima dva monumentalna simbola te davne pobede. Spomenik Kuzmi Mininu i Dmitriju Požarskom i Kazanska saborna crkva. Ona je bila sagrađena u znak zahvalnosti za oslobođenje od najezde stranih osvajača. Saborna crkva je tri veka stajala na trgu, bez obzira na najezde novih osvajača. Međutim, 1936. godine ona je bila srušena iz kaprica ondašnjih vlasti. 4. novembra 1990. godine Patrijarh Moskovski i sve Rusije Aleksij Drugi na tom mestu je stavio kamen-temeljac, a posle tri godine osvetio obnovljenu Kazansku sabornu crkvu. Te uspomene dodaju tugu svetlom Danu narodnog jedinstva. Lideri duhovnih konfesija zemlje, na čiju iniciativu je bio osnovan praznik, pozvali su da on bude dan dobrih dela. Međutim, prema anketiranjima javnog mnjenja, koje svake godine sprovodi VCIOM, smisao i naziv tog praznika sve do sada nisu razumljivi za polovinu građana zemlje.

Međutim, bez obzira na to, narode Rusije danas, kao i u prošlosti, ujedinjuje ljubav prema Otadžbini.

Narod može da ujedini težnja za mirnim, normalnim, komfornim životom – to je ono, što obuhvata pojam stabilnost, - kaže prvi potpredsednik Centra političkih tehnologija Aleksej Makarkin.

- Odnosno, da bude što manje problema, manje rizika, da društvo ujedini ideja društvene solidarnosti. Da bi uspešan deo društva pomagao onima, koji nemaju dovoljno sredstava ili mogućnosti.

Međutim, kako smatra kandidat filozofskih nauka Ilija Vevjurko, pre nego da tražimo odgovor na pitanje o jedinstvu, moramo da se osvrnemo i shvatimo uzroke današnjeg razdvajanja.

- To su obično etničke i religiozne razlike, socijalne razlike, socijalno raslojavanje. To su posledice. Međutim, uzrok je, mislim, pad instituta vaspitanja i obrazovanja, jer upravo oni stvaraju identitet čoveka, koji mu omogućuje da nađe zajednički jezik sa drugim ljudima. Uvek će postojati različite devijacije u odnosu na norme. Međutim, ako je izgubljena sama norma, onda će jačati haos.

Sa svoje strane, doktor istorijskih nauka Aleksandar Cipko je uveren da narode Rusije može da ujedini samo osećaj odgovornosti za budućnost zemlje.

- Rusija niče ispod ruševina SSSR-a. To je sasvim nova istorijska zajednica. Zato da nas ujedini može želja da bi mi postali konkurentna zemlja. Ima bezbroj problema, koje možemo da rešimo da bi naša bogata, lepa zemlja postala dostojna, da bi ona pružala mnoga kulturna i materijalna blaga svakom, koji živi u Rusiji.

Istorija svedoči da je narod Rusije jedinstven u teškim za Otadžbinu godinama. Tako je bilo pre 400 godina, kada su Minin iPožarski stvorili narodnu vojsku, pre 200 godina, kada je trebalo da se suprotstavimo armiji Napoleona. Tako je bilo i kada je izvršena najezda hitlerovske soldateske. Mada je to čudno, u mirno doba je teže da se ujedinimo. Možda će nam u tome pomoći Dan narodnog jedinstva.