U svemiru pronađena planeta slična Zemlji

Tim astronoma iz Britanije i Nemačke uz korišćenje zemaljskih teleskopa u Čileu, otkrili su planetu pored zvezde klase našeg Sunca na udaljenosti 44 svetlosnih godina od Sunčevog sistema. Na današnji dan to je najbliže nebesko telo van Sunčevog sistema, sa uslovima približno sličnim zemaljskim.

Planete van našeg solarnog sistema po prvi put su otkrivene 1990.-tih godina, kada su se pojavili daleko osetljiviji instrumenti. Od tada ih je otkriveno preko osam stotina. Većina su ili gasoviti giganti nalik na naš Jupiter ili tvrda tela koja se okreću oko svoje zvezde na maloj udaljenosti, tako da na njihovoj površini vlada izuzetno visoka temperatura. Da bi uslovi na nebeskom telu bili povoljni za života sličan zemaljskom, ono mora da se nalazi na strogo određenoj udaljenosti od svoje zvezde, u takozvanoj zoni «Zlatokose» (Goldilocks Zone), tj. zoni mogućeg života. Voda, ukoliko tamo postoji, biće u tečnom stanju. Upravo u takvoj zoni nalazi se jedna od tri planete koje su otkrili astronomi. Njeni susedi se nalaze van ove zone.

Takođe je utvrđeno da planeta rotira oko svoje ose. Prema tome postoji više šansi za postojanje života u tom obliku koji postoji u našem shvatanju, smatra astrofizičar Pulkovske oservatorije Sergej Smirnov.

Masa planete je sedam puta veća od Zemlje. Sila teže gotovo ne utiče na klimu, ali ima uticaja na dimenzije hipotetičkih živih stvorenja. Ukoliko bi tamo nastao život u razvijenim oblicima, nalik zemaljskim organizmima, možemo da pretpostimo da bi usled velike sile teže oni bili više spljusnuti, manjih dimenzija, nastavlja Sergej Smirnov.

Iako je to logika filozofa 18. veka, koji su razmišljali o životu na Jupiteru i Saturnu, ograđuje se naučnik. Oni su mislili da su «stanovnici» Jupitera i Saturna niskog rasta. Nije im bilo poznato da na gasovitim gigantima uopšte nema tvrde površine.

Drugi sagovornik «Glasa Rusije», načelnik odeljenja Instituta astronomije Ruske akademije nauka Oleg Malkov smatra, da postojanje biosfere ne treba vezivati sa uslovima, koji su nalik na zemaljske. Mi tražimo sličnost sa Zemljom u svemu: po masi, poluprečniku, udaljenosti od centralne zvezde. Tada se verovatnoća nastanka života, sličnog našem povećava. Ali se ne može smatrati činjenicom da život mora biti samo u ovom obliku.

Sergej Smirnov se sa time u principu slaže.

Osim toga, kako ističu sagovornici «Glasa Rusije», vanzemaljski oblici života ne moraju se osnivati na istim elementima kao i na Zemlji: ugljeniku, vodoniku, kiseoniku, azotu i fosforu. Teoretski su mogući i oblici života na osnovu jedinjenja sumpora i fosfora, silikonski oblik života. Njima nije potrebna atmosfera sa visokim udelom kiseonika. Uzgred, njega nije bilo ni u vazduhu naše Zemlje u ranijim periodima, kada su nastajali prvi mikroorganizmi. Tek znatno kasnije, zahvaljujući biljkama i fotosintezi, njegovo prisustvo je bilo sve veće.

Dinamika otkrivanja novih ekzoplaneta je u stalnom porastu. I ova tema će biti u centru pažnje kako biologa, tako i astrofizičara tokom dugog niza godina. Treba da smo spremni za neočekivana saznanja. Boris Pavliščev,