Momenat istine za Grčku i Evrogrupu

U poslu finansijskog spasavanja Grčke nastupaju izgleda odlučujući dani. Ovih dana u Briselu se održava zasedanje saveta ministara finansija zemalja zone evra (Evrogrupe) i sastanak ministra finansija zemalja EU. I ako im ne pođe za rukom da usvoje hitne i kardinalne odluke o dužničkim problemima Atine – grčka vlada može da objavi bankrotstvo.

Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.

Nad Grčkom se nadvija opasnost od bankrotstva. Prema podacima lista Fajnenšl Tajms, to može da se desi već 16. novembra, kada se približi rok otplate državnih obligacija u vrednosti od 5 milijardi evra. Novac za to vlada nema. Usvojen ovih dana novi program budžetske štednje doneće rezultate u najboljem slučaju do kraja naredne godine. Ostaje da se računa na dobijanje nove kreditne tranše od 31,5 milijardu evra od ECB, MMF i Evropske komisije. Ipak njegovo izdvajanje se svaki put odlaže.

U datom trenutku kreditori su stavili doznanja da o izdvajanju naredne tranše može da bude objavljeno najranije 26. novembra, kada članovi Evrogrupe treba da dobiju konačni referat trojke. Ipak već se zna da će mišljenje eksperata biti prilično pesimistično.To znači da će kreditori morati ili da pristanu na bankrotstvo Grčke, ili da radikalno otpišu njene dugove, ili hitno da traže neke druge, nestandardne mehanizme. Prosti put EU više nema, pošto je aktualna kriza u problematičnim zemljama EU sazrevala tokom mnogih godina, istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef sektora za političku integraciju Evropskog instituta RAN Nikolaj kavešnikov:

- Savremena ekonomska kriza očigledno je pokazala da u EU postoje zemlje čije je bogatstvo, ja bih rekao, pomalo „naduvano“. Ekonomski rast ovih država u poslednjih 10-20 godina bio je baziran ne na povećanju konkurentnosti nacionalnih ekonomija, već na dostupu lakim kreditima i na drugim procesima naduvavanja mehura. Pri tome nije reč toliko i ne samo o Grčkoj. Imam u vidu između ostalog Italiju i Španiju – zemlje očigledno nisu siromašne.

Ako u naredne dane rešenje ne bude nađeno, debate mogu da budu prenete sa samit EU 22-23. novembra. Tada će se grčki problem razmatrati već u političkim i geopolitičkim kategorijama. Pitanje nosi sistematski karakter. Jer bankrotstvo Grčke i njen izlazak iz zone evra neminovno će naneti udarac po čitavom evropskom finansijsko-ekonomskom sistemu, stvorivši efekat domina – istakao je u intervjuu za Glas Rusije bivši šef Hipotekarske banke Španije Hulio Rodriges.

Ako se govori o opštijem planu, izlazak Grčke iz zone evra negativno će se odraziti na sve zemlje članice zone jedinstvene valute. Jer u datom slučaju pod pitanjem će se naći ravnoteža samog evropskog finansijskog sistema. Osim toga, javnost bi saznala za mnoge greške dopuštene prilikom njegovog formiranja. Izlazak Grčke iz zone evra uprvom redu će dirnuti najproblematičnije zemlje – Portugaliju i Irsku. Ipak on će uticati i na Italiju i Španiju, koje se za sada nalaze u boljem položaju.

Prognoze nisu previše optimističke, posebno ako lideri zemalja EU u celini i zone evra između ostalog ne uspeju da usaglase dalju strategiju antikriznih dejstava. A to će morati da čine u uslovima sve veće socijalno-političke napetosti. Već 14. novembra Evropska konfederacija sindikaa namerava da održi evropski Dan akcije protiv politike strge štednje u zemljama EU. Posebno masovan on treba da bude u Grčkoj, Portugaliji i Španiji, tačnije u onim zemaljama na kojima EU testira sopstvene antikrizne mehanizme.