Eldar Rjazanov: Drago mi je što ljudi verni filmskoj umetnosti

Istaknuti sovjetski i ruski filmski reditelj, doajen narodne komedije Eldar Rjazanov slavi 85. rođendan. Od sredine 1960-ih do kraja 1980-ih godina Rjazanov je snimao isključivo hitove. «Pazi, automobil!» «Službeni roman», «Garaža», «Železnička stanica za dvoje»… Ti filmovi sve do sada uživaju popularnst kod ruskih gledalaca.

Doduše, sam Eldar Rjazanov u poslednje vreme veću pažnju poklanja poeziji. Filmovi Rjazanova su praktično odmah sticali svenarodnu ljubav. Na njima je raslo nekoliko generacija. Doduše, uživati u njima su mogli samo u Sovjetskom Savezu. U međunarodnim razmerima filmovi nisu bili demonstrirani. To nije krivica reditelja. U tome je suština fenomena reditelja Rjazanova – apsolutna usklađenost sa svojom zemljom i svojim narodom. Njegovi filmovi se baziraju na sovetskoj realnosti, sovjetskom folkloru. Oni su i sami stvarali taj folklor. Strancima je taj materijal bio težak za shvatanje. Zato sovjetska, a kasnije ruska publika udisala ga je kao vazduh. Svaki film Eldara Rjazanova bio je događaj. Između ostalog, toliko napeti rad, prema rečima samog reditelja, znatno je promenio njegovu narav, koja je inače bila blaga i popustljiva.

- Glavni je uvek bio uspeh filma, uspeh rada. Tu nisam smeo da uzimam u obzir lične simpatije, ljubav, morao sam da ponekad odustanjem od ljudi, scenarija, gubim koautore itd. To je veoma težak rad, koji ne dopušta da budeš složan sa svima. To je nemoguće, to ne uspeva.

U filmovima Rjazanova su pomešani dramatizam, poezija, ironija, apsurd. Zagonetka je kako je pogađao, šta upravo treba gledaocu, ali je uspevao sto posto. Međutim, promenilo se doba, promenili su se životni uslovi, promenila se filmska umetnost.

- Nova generacija je, mislim, izvrsna. Budućnost pripada njima. Mada neki filmovi izazivaju kod mene averziju, tu ne mogu ništa promeniti. Stasao sam u određeno doba, povezan sam mislima, duševno, srdačno sa određenim vrednostima, koje potcenjuju neki predstavnici nove generacije. Međutim, u svakom slučaju, zainteresovano pratim njihovo stvaralaštvo, gledam što stignem, drago mi je što su ljudi verni toj umetnosti.

Sam Eldar Rjazanov više ne snima, već piše stihove. Inače, on ih je uvek pisao, samo danas počeo i da štampa. To je divna lirska poezija – filozofska i pomalo tužna.

U svet sam istrčao lako i bez treme,

Kazaljke sata nisu mogle da me stignu.

Međutim, sad me bole noge od pragova i kamenja.

Zaobišli su me mladi skorojevići,

Ipak još napredujem, mada su kazaljke sada brže od mene – teško hodam…

Hoće li gledaoci voleti filmove skorojevića – veliko je pitanje, dok filmove Eldar Rjazanova gledaju i vole kao i ranije, što više – mladi kolege stvaraju remejke prema njegovim filmovima. Stvaralaštvo ovog doajena je već postalo poglavlje u istorijatu ruske filmske umetnosti.