Šta smeta Rusiji i EU da se dogovore o energetici?

Učesnici zasedanja Stalnog saveta partnerstva Rusija-EU za energetiku, održanog u sredu, pokušavaju da prevladaju ozbiljne probleme koji su se pojavili u energetskom dijalogu Moskve i Brisela. Ipak šanse za uspeh su za sada vrlo male – smatra komentator Petar Iskenderov.

- Protivrečnosti koje postoje između Rusije i EU nisu nove. One su se nagomilavale svih poslednjih godina i vezane su u prvom redu sa neuništivom željom EU da na našu zemlju proširi delovanje novog evropskog zakonodavstva u datoj oblasti, pre svega čuvenog trećege energetskog paketa. Dati stav objektivno je opravdan kada je reč o nacionalnim energetskim mrežama. Ipak u slučaju Rusije imaju se u vidu transkontinentalni gasovodi, koji jednsotavno ne mogu da funkcionišu ako se nađu pod kontrolom mnoštva operatera, koji često prate sopstvene finansijske, a što je još gore političke interese. Predsednik ruskog Gasproma Aleksej Miler više ptua je nudio evropskim partnerima Rusije da daju poseban status transgraničnim gasovodima kojima gas stiže iz Rusije u Evropu. Po njegovim rečima, to će omogućiti da se na dužan način uzmu u ozbir interesi ruskih investitora u gorivno-energetskom kompleksu i da se doprinese povećanju energetske bezbednosti Evrope.

Ipak Evropska komisija za sada odbija komrpomisni sporazum. Šta više, antimonopolska istraga koju je ovaj izvršni organ inicirao protiv Gasproma ostavlja jednoznačni utisak namere da se netržišnim metodama Rusiaj istisne sa evropskih energetskih tržišta. Kako je istakao u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za evropsku integraciju MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnikov, sva ova pitanja u politici EU su uzajamno povezana.

- Danas je ključno pitnje razvoj evrpskog gasnog tržišta. Reč je o posledicama realizacije trećeg energetskog paketa EU i posebno o najaktuelnijem pitanju – o antimonopolskoj istrazi protiv Gasproma. Ova istraga Evropske komisije je započela u septembru. Ruska kompanija se sumnjiči za realizaciju poslvnih praksi koje tobože krše antimonopolno zakonodavstvo EU. Ipak parakods se sastoji u tome što ruski gasni monopolist au praksti nije to u Evropi. On osigurava samo 22-24% potreba evropljana za gasom. Da, niz zemalja nema alaternativu, osim kupovine ruskog gasa. Da, cene dugoročnih ugovora su po pravilu veće od berzanskih. ali u većini zemalja Centralne Evrope jednostavno nema spot tržišta, nema gasnih habova i velikih skladišta. Tamo jednostavno nije moguće organizovati berzansku trgovinu. A kao drugo, u ugovorima je često predviđena mogućnost korigovanja cena, što Gasprom, uzimajući finansijsko-ekonomske realije, i čini. Ali Evropska komisija nastavlja pristisak na Rusiju.

Slični pritisak, još u uslovima evropske krize, ne može da ne izaziva čuđenje. Njegove perspektive deluju sasvim sumnjivo, a šteta po poslovnu reputaciju partnera je realna – potvrdio je u razgovoru za Glas Rusije izvršni direktor češke gasne komanije Vemex s.r.o koja je partner Gasproma, Hugo Kisilka. U njegovoj zemlji, uzgred, provera Evropske komisije je već završena.

- Smatram da je ova provera kod nas protekla uspešno. Ona je trajala pet dana. Pružili smo tražene podatke. Kontrolori su otišli, ne izvevši nikakve zaključke. Oni su se ponašali korektno. Ali to što se dešava danas na energetskom tržištu Evrope kod mene lično izaziva duboku nedoumicu. Pre mesec dana, na primer, arbitražni sud u Beču je razmatrao tužbu nemačke kompanije RWE i Gasprom eksporta na osnovu ugovora još iz 90-ih godina! Rusi su, što smatram nepravednim, izgubili. I oni će se obraćati sudu više instance, što je ispravno. A kako će strasti uzburkati treći energetski paket! Mi, kao i kolege iz nemačke kompanije E.ON, smatramo da ovaj regulator tržišta direktno krši prava vlasnika. Jer oni zabranjuju energetskim kompanijama da budu istovremeno i isporučioci i da poseduju sopstvene transportne mreže. Ispada da onom koji proizvodi i isporučuje gorivo, ulaže u proces njegove neprekidne isporuke, osiguravajući u suštini energetsku bezbednost Evrope, svesno se nanosi šteta. Ništa zajedničko sa normalnim vođenjem biznisa to nema. Veoma se nadam da će u sporu sa Evropskom komisijom Gasprom zaštititi svoje pozicije.

Optimizam gospodina Kisilke popravlja raspoloženje. Ipak sa druge strane globalni energetski sporovi i čak i ratovi prate čovečanstvo svih poslednjih decenija. Uzimajući u obzir tesne evroatlantske veze rukovodstva EU – teško da će biti pogrešno prognozirati nastavak antiruskih energetskih igara EU.