Kako povezati bezviznu razmenu sa Trećim energetskim paketom

Na samitu 21. decembra Rusija namerava da u principijelnom ključu postavi EU pitanje uvođenja bezvizne razmene do 2014. godine, izjavio je predsednik Vladimir Putin. Zašto 9 godina traje vizno otezanje, kada je 50 zemalja već dobilo pravo da putuje Evropu zaobilazeći birokratsku proceduru? Od ukidanja viza napravljena je takva šargarepa na štapu: mi vama bezvini poklon, a vi nama zauzvrat... I ovde započinje cenjkanje o kojem se glasno ne govori.

Stručnjaci priznaju da se isstiču najrazličitiji zahtevi od kojih je najvažniji, naravno, rad na energetskom tržištu EU. Nije slučajno to što se uoči samita u Briselu okupio Savet partnerstva EU-Rusija za energetiku. Saradnja u toj sferi, po mišljenju šefa katedre za evrointegracije MGIMO Nikolaja Kavešnikova, stiče skoro tragični karakter.

- Ključni siže su posledice realizacije Trećeg energetskog paketa i antimonopolska istraga protiv Gasproma koju je u septembru započela Evropska komisija. Rusku kompaniju sumnjiče za podelu gasnih tržišta i ometanje trgovine gasom između zemalja EU, za preteranu cenu sirovine, njenu vezanost za cenu nafte. Ipak paradoks je u tome što ruski monopolista nije to u Evropi. On osigurava svega 22-24% potreba evropljana za gasom.

U većini zemalja Centralne Evrope nema spot tržišta, gasnih habova i velikih skladišta. Tamo je jednostavno nemoguće organizovati berzansku trgovinu. A u ugovorima je često predviđena mogućnost korigovanja cena, što Gasprom, uzimajući u obzir realnost, i čini. U poslednje 2-3 godine za 10-15% su smanjene cene za nemačke kompanije E.ON, RWE, Wintershall, istalijansku kompaniju Eni, slovačku SPP, austrijski EKONGAZ. Bugari su dobili popust od 20%. Ali Evropska komisija nastavlja pritisak na Rusiju. Konjuktura tome pogoduje. Zbog krize ekonomija se smanjuje i pada potražnja za sirovinom. Danas je Evropa tržište potrošača plavog goriva, a ne isporučilaca.

Ali zašto da se ratuje sa isporučiocem, tim pre pouzdanim? Zašto da se zakuvavaju antimonopolne strage, koje u izvesnoj meri diraju poslovni ugled? Evo mišljenja iz Praga izvršnog direktora češke gasne komapnije Vemex, partnera Gasproma, Huga Kisilke. Njegova kompanija je preživela sličnu kataklizmu:

- To što se dešava danas na energetskom tržištu Evrope kod mene lično izaziva duboku nedoumicu. Pre mesec dana, na primer, arbitražni sud u Beču je razmatrao tužbu nemačke kompanije RWE i Gasprom eksporta na osnovu ugovora još iz 90-ih godina! Rusi su, što smatram nepravednim, izgubili. I oni će se obraćati sudu više instance, što je ispravno. A kako će strasti uzburkati treći energetski paket! Mi, kao i kolege iz nemačke kompanije E.ON, smatramo da ovaj regulator tržišta direktno krši prava vlasnika. Jer oni zabranjuju energetskim kompanijama da budu istovremeno i isporučioci i da poseduju sopstvene transportne mreže. Ispada da onom koji proizvodi i isporučuje gorivo, ulaže u proces njegove neprekidne isporuke, osiguravajući u suštini energetsku bezbednost Evrope, svesno se nanosi šteta. Veoma se nadam da će u sporu sa Evropskom komisijom Gasprom zaštititi svoje pozicije.

Nepravilno je, smatra Kisilka, da neko treći (u liku Brisela) dođe i kaže partnerima: Smanjite cene! EU ne treba da uzima na sebe ulogu arbitra, to nije tržišno ponašanje. Uz to da li će dugo na evropskom tržištu biti višak gasa. 2013. godine, ili nešto kasnije ekonomija će se oporaviti. I tada će ponovo partneri sesti za pregovarački sto. Po njegovim rečima, krizu 2009. godine inspirisalo je rukovodstvo Ukrajine. Od tada se mnogo promenilo. Rusija je sa partnerima pokrenula Severni tok zaobilazeći ukrajinsku teritoriju. Unutar evropskog energetskog sistema napravljeni su interkonektori. Evropljani imaju sve osnove da dočekaju Božić i Novu Godinu mirno.

Stav ruske strane povodom 7. zasedanja Saveta partnerstva EU-Rusija u energetici je sledeći: neophodno je potpisati međunarodne sporazume, dogovorivši u njima pravila sklapanja dugoročnih ugovora i mogućnost Gasproma da upravlja svojim izvoznim cevovodima u Evropi.

Gajane Hanova,