SAD pita: koliko sve to može da traje?

Najmanje 27 ljudi, ne računajući samog ubicu, pali su kao žrtve drame u osnovnoj školi u gradu Njutaun u Konetikatu. Većina poginulih su deca od 5 do 10 godina. Ubica, 20-godišnji Adam Lanza je završio život samoubistvom. Od odraslih žrtva je bila njegova sopstvena majka i još petoro ljudi, uključujući profesore i vaspitače škole. Predsednik SAD Barak Obama je proglasio četiri dana žalosti povodom tragedije.

-Glavno pitanje koje Amerika sad postavlja jeste: koliko to može da traje? Masovna klanica u Konetikatu uopšte nije prva u američkim školskim ustanovama. Pre toga je 2007. godine masovni pokolj u učionicama Politihničkog instituta počinio ubica iz države Virdžinija. Tada je poginulo 32 ljudi. Od 1999. godine tragedija se ponavlja zastrašujuće redovno. Za vreme dok je Obama na funkciji predsednika, ovakvih ubistava, ipak s manjim brojem žrtava, bilo je već pet. Međutim, klanicu u nižim razredima ovakvih razmera zemlja još nije videla.

Odmah posle tragedije Barak Obama je govorio u Beloj kući i priznao je da se u Americi prečesto dešavaju ovakvi košmari da bi to moglo da se ostavi bez posledica. Govoreći, Obama nije mogao da zadrži suze, glas mu je drhtao.

- Kao zemlja prošli smo kroz ovo previše puta. Bez obzira da li je to osnovna škola u Njutaunu, šoping-mol u Oregonu, crkva u Viskonsinu, bioskop u Auroru ili ugao ulice u Čikagu – sve su to naši gradovi i kvartali. Sva ova deca su naša deca. Treba da smognemo snage i da preduzmemo delotvorne mere kako bismo sprečili ponavljanje ovakvih tragedija, ne osvrćući se na politiku.

Sad je pitnje koje tačno „delotvorne mere“ Obama obećava da će usvojiti i da li je u stanju da to učini? Za poslednje četiri godine njegovog predsedavanja zakoni o kontroli oružja u SAD ne samo da nisu pooštreni, već su, naprotiv, ublaženi u mnogim državama Amerike.

U toku predizborne kampanje ovaj problem uopšte nije pominjan. Još nijedan američki predsednik se nije odlučio da baci otvoreni izazov moćnom lobiju oružja i njegovoj glavnoj organizaciji – Američkoj streljačkoj organizaciji. Glavna teza protivnika stroge kontrole nad prometom oružja jeste da je to pravo koje svakom Amerikancu daju Bog i ustav. Drugi amandman ustava svim državljanima SAD garantuje mogućnost čuvanja i nošenja oružja.

Rusija takođe treba da izvuče zaključke iz ubistva u školi u Njutaunu, uveren je direktor ruskog instituta za strateško planiranje i prognoziranje Aleksandar Gusev.

- Tragedija treba da otrezni ljude koji se zalažu za nošenje oružja, za mogućnost da imaju oružje. Ne samo to, i u Rusiji se govori o pooštravanju kontrole. Čovečanstvo treba nešto da nauči, zato što oružje nije samo mera i stepen zaštite ljude od okolnog sveta, koji postaje sve agresivniji. Ono može da izazove i smrt ljudi iz okoline.

Jedan od najpoznatijih pristalica pooštravanje kontrole nad prometom oružja u SAD je gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg. Situacija postaje neizdrživa, izjavio je on posle tragedije u Konetikatu. Ne mogu da verujem da je masovno ubistvo moglo da se desi u predškolskom odelenju. Više nije dovoljno pozivati na „delotvorne mere“ rekao je Blumberg. Predsednik treba da dostavi kongresu odgovarajući zakon kako bi se ovaj problem prevladao.

Saučešće povodom krvave drame izrazili su generalni sekretar OUN Ban Ki Mun i svetski lideri mnogih zemalja, između ostalog, i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Andrej Fedjašin,