Deda Mraz Srbiji donosi galopirajuću inflaciju

Iz Narodne banke Srbije su zvanično najavili da će inflacija u zemlji do kraja 2012. godine premašiti 12 procenata, a sigurno će nastaviti da raste i u prvim mesecima sledeće 2013. godine. A neke druge državne institucije su procenile da će godišnja inflacija do kraja decembra iznositi i čitavih 15 procenata.

Po ekonomskoj teoriji inflacija se prema svom intenzitetu obično deli na umerenu - do 5% godišnje, galopirajuću – iznad 10% godišnje, i hiperinflaciju – iznad 50% godišnje. Prema tome, sasvim je jasno da će Srbija dočekati Novu godinu sa galopirajućom inflacijom. Stoga, pogledajmo šta to znači, i kakve promene možemo da očekujemo u srbskoj privredi i u svakodnevnom životu građana.

Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena, i smatra se da je ona jedan od najboljih pokazatelja zdravlja ekonomije u nekoj zemlji. Takođe, pojam inflacije se može definisati i kao pad vrednosti novca, odnosno njegove kupovne moći. Prirodno je da u svakoj zemlji cene većine proizvoda polako rastu sa protokom vremena, i štaviše, ekonomski stručnjaci smatraju da je umerena inflacija ispod 10 posto godišnje pozitivna za normalni razvoj ekonomije, zato što mala inflacija stimuliše porast proizvodnje. Naime, rast novčane mase ubrzava novčani promet, pojeftinjuje kredite, povećava investicione aktivnosti i rast proizvodnje. Međutim, to važi samo u slučaju kada je inflacija zaista umerena, a kada postane suviše velika, onda ona, sasvim suprotno, uništava privredu.

Galopirajuća inflacija, kakva se do kraja godine očekuje u Srbiji, sa godišnjim rastom cena preko 10 posto je opasna za ekonomiju, a kao posledicu obično ima inflaciona očekivanja, i težnju da se novac pretvori u robu i nekretnine, kako bi se očuvala njegova vrednost, a građani kod sebe zadržavaju samo minimalnu sumu potrebnu za svakodnevna plaćanja zbog toga što novac gubi na vrednosti.

Što se tiče situacije po tom pitanju u Evropskoj uniji, inflacija se tamo kreće u rasponu od 2 do 6 posto, koliko iznosi i u Ruskoj Federaciji, isto kao i prethodne godine, i to je bio najmanji rast cena u Rusiji za poslednjih 20 godina.

Dakle, u Srbiji će, po izjavama zvaničnika Narodne banke, inflacija biti znatno veća od prvobitno projektovane. Ekonomisti kao razlog tolikog rasta inflacije pominju rast cena, zato što su pre svega poskupeli prehrambeni proizvodi usled suše i loše agrarne i carinske politike, a takođe i cene grejanja, prevoza i svega ostalog. Osim toga, pominje se i da su inflaciju uzrokovali visoki troškovi države, odnosno da je država trošila znatno više nego što je bilo planirano. Prema tome, za obuzdavanje inflacije bilo bi neophodno da država bude racionalnija i da smanji svoju potrošnju. Pored svega navedenog, veruje se i da će na porast inflacije uticati i povećanje poreza na dodatu vrednost sa 18 na 20 procenata.

U svakom slučaju, po opšteprihvaćenom mišljenju, kao jedini izlaz iz stanja visoke inflacije potrebno je da se oživi i poveća domaća proizvodnja i izvoz. Rast ekonomskih aktivnosti i proizvodnje je glavno rešenje za problem obezvređivanja domaće valute sa kojim se suočava srbska privreda.

A dok se ne dese neke značajnije promene u pozitivnom pravcu, osiromašeni građani Srbije će snažno osećati posledice galopirajuće inflacije u svom svakodnevnom životu, tako što će zbog sve većeg opadanja kupovne moći dinara, i njihov životni standard iz dana u dan bivati sve lošiji.

Ratko Paić,