Povratak zamišljenog viteza

U Moskvi je otvoreno predstavništvo britanske aukcijske kuće Mekdugal. Na poklon Moskovljanima u glavni grad je doveženo oko 20 jedinstvenih dela slikarstva – to su remek-dela ruskih majstora kao što su Viktor Vasnecov, Konstantin Korovin, Nikolaj Rerih, Natalija Gončarova i Lav Lagorio. Mnogi radovi predstavljeni na izložbi preko sto godina nisu izlagani u Rusiji.

Slika Viktora Vasnecova „Vitez na raskrsnici“ se u Rusiju vratila posle odsustva koje je trajalo više od sto godina. Moskovljani će imati prilike da vide prvu varijantu jednog od najpoznatijih radova poznatog slikara. Kao što je za „Glas Rusije“ rekla direktor aukcijske kuće Jekaterina Mekdugal,

- Za razliku od kanonskog „Viteza“ koji se čuva u Ruskom muzeju, junak je na ovoj slici okrenut licem prema gledaocu. Osim toga, na ovom radu se u celini može pročitati natpis na kamenu – kuda ići.

Sam Viktor Vasnecov je govorio da natpis na kamenu odgovara tekstovima ruskih narodnih epskih pesama o podvizima delija. U pismu poznatom kritičaru Vladimiru Stasovu isticao je „ove natpise sam našao u javnoj biblioteci“.

U prvobitnoj verziji slike može se videti put kojim vitez prilazi kamenu, ali ga je u verziji iz 1882. godine umetnik sklonio, očigledno da bi slici dao veću emocionalnost – kako ne bi bilo drugog izlaza osim navedenog na kamenu. Po rečima Jekaterine Mekdugal,

- Ovaj rad je više puta izlagan, između ostalog, prikazan je na prvoj izložbi „Saveza ruskih umetnika“ 1903. godine. Zanimljivo je da je bio izložen s natpisom „Nije na prodaju“. Ali je posle izložbe američki kolekcionar uspeo da nagovori umetnika, slika je bila prodata i do danas se nalazila u posedu jedne porodice.

Još jedan, bezuslovno jarki eksponat na izložbi, jeste veliko platno Dmitrija Steleckog „Procesija Mihaila Fjodoroviča iz carske palate u Uspenski sabor“ posvećena izboru na carstvo prvog cara iz roda Romanova. To je najveća slika umetnika, koja se sačuvala do danas.

Aukcijska kuća Mekdugal  je svoju delatnost započela prikazujući radove umetnika iz ruske dijaspore. Jedan od najzanimljivijih i najomiljenijih majstora ove kuće je Dmitrij Stelecki, koji je živeo na jugu Francuske. On je bio jedan od vodećih pregalaca društva ruske inteligencije „Ikona“ koji su se okupili kako bi sačuvali i nastavili tradiciju ruskog ikonopisa.

Istorijske okolnosti su bile takve da je ime Dmitrija Steleckog donedavno bilo skoro nepoznato u Rusiji – nakon što je 1914. godine emigrirao u Francusku u domovini ga se praktično niko nije sećao. Međutim, on je u svom stvaralaštvu pokušavao da spoji metode savremenog slikarstva i staru ikonopisnu tradiciju. Kako je pisao ruski pesnik, likovni kritičar i organizator izložbi Sergej Makovski, „Stelecki je razmišljao o umetnosti vernoj drevnom kanonu: površinskom, dvodimenzionalnom prikazu, obrnutoj perspektivi, anatomskoj apstraktnosti, simbolici živopisnih boja – o onome što je našlo svoj izraz u ikonama i freskama u vreme našeg umetničkog procvata, u XV-XVI veku.“

Armen Apresjan,