Krimski rat u slikarstvu

1. marta se u Centralnom domu umetnika u Moskvi otvara tradicionalni Međunarodni umetnički salon – najveća godišnja izložba na kojoj je predstavljeno stvaralaštvo profesionalnih umetnika, nastavljača tradicije nacionalnih škola Rusije, zemalja ZND i Pribaltke.

Legendarni napad ruske lake konjice kod Balaklave, krvavi Alminski boj i druge bitke iz Krimskog rata prikazani su na platnima savremenih umetnika... Izuzetan projekat jeste „Sevastopoljska saga“ Sergeja Berlova: serija monumentalnih slikarskih radova posvećenih Krimskom ratu 1853-1856.g.

Po mišljenju Sergeja Berlova,

- Krimski rat je nepravedno pao u zaborav, iako se na bojnim poljima Alme, Balaklave i kod zidina Sevastopolja rešavala sudbina Rusije. Nadam se da će nas ovi radovi podsetiti i na to kako se rađala naša otadžbina. U istorijskim događajima koje sam pokušao da prikažem, nema masovnih scena bitaka i ratnih strahota, one lokalno prikazuju ratna dejstva. Međutim, u ovim fragmentima postoji želja da se pokaže hrabrost ruskog vojnika u bici, kad se život u ime otadžbine davao sa željom da neprijatelj bude pobeđen.

Balaklavskoj bici od 13. (25.) oktobra 1854. godine, koja je bila jedna od najvećih bitaka u Krimskom ratu, posvećena je jedna od slika „Napad lake konjičke brigade“. To je najezda 600 konjanika na ruske pozicije u dolini dugoj tri kilometra. Poznato je da je u toku napada pod uraganskom artiljerijskom paljbom poginulo 129 engleskih konjanika i ukupno do dve trećine napadača. Ovaj događaj nadahnjivao je mnoge pesnike i umetnike. Tako su nastale poznate pesma Alfreda Tenisona „Napad lake brigade“ i istoimena slika engleskog umetnika Ričarda Kejtona Vudvila. U istoriju je ušla i izjava učesnika u bici, francuskog generala Pjera Boskea: „To je bilo veličanstveno, ali tako se ne ratuje.“ Manje je poznat kraj rečenice: „To je bilo bezumlje.“

Autor projekta „Sevastopoljska saga“, direktor galerije „Koloseum-art“ Natalija Grišina je za „Glas Rusije“ rekla:

- Činilo mi se da je ova tema vrlo zanimljiva i aktuelna. Desilo se tako da se mnogih bitaka Krimskog rata, na primer, za Alminski boj, danas sećaju i za njih znaju uglavnom stručnjaci. A ne smeju se zaboravljati junaci ruske istorije. Nadam se da će ovaj projekat ostaviti utisak.

U Alminskoj bici od 2. (14.) septembra 1854. godine umetnika je zainteresovala scena kontranapada pet ruskih bataljona Moskovskog puka protiv deset bataljona 2. francuske divizije na levom krilu bitke. Na početku bitke Francuzi su uspeli da se popnu na uzvišicu na obali stazom koju su Rusi smatrali neprohodnom. Levo krilo ruske odbrane je počelo da se povlači, ali se desno održalo. Ruska vojska je pretrpela velike gubitke i komanda je dala nalog za povlačenje. Ali protivnik, takođe iscrpljen, nije odlučio da krene u poteru. Kako je isticao istoričar Evgenije Tarle, bez obzira na to što je posle bitke put ka Sevastopolju bio otvoren, bitka je zaustavila približavanje protivnika Sevastopolju. To je omogućilo da se izbegne osvajanje na juriš grada koji je ostavljen bez vojske i obezbedilo je vreme kako bi se pripremila opsada.

Po priznanju Sergeja Berlova,

- Rad koji sam obavio zasniva se na mnogim istorijskim dokumentima, proučio sam uniformu i opremu zaraćenih strana i prirodu. Moje stvaralačko viđenje događaja ne pretenduje na stopostotnu dokumentovanost, jednostavno sam pokušao da kažem nešto o zaboravljenom podvigu naših sunarodnika.