Sumrak generacije Nekst

U Evropi se sve češće govori o novoj izgubljenoj generaciji, mladima od 18 do 25 godina, koji su uzalud tražili posao i dobrovoljno odlaze u socijalnu samoizolaciju.

Mladi ljudi ne mogu da se zaposle po završetku studija, pošto komapnije ne žele da uzimaju neiskusne stručnjake. A što više oni sede bez posla, to se više oteže proces nagomilavanja profesionalnog iskustva i sve dalje su perspektive zapošljavanja. U zoni evra u armiju nezaposlenih ulila se skoro četvrtina mladog radno sposobnog stanovništva. Na primer, među mladim Špancima i Grcima nezaposlen je više nego svaki drugi.

Težak problem omladinske nezaposlenosti pogoršava to što poslodavci ne uzimaju mlade na stalni posao, smatra magistar ekonomije, rukovodilac Sektora za ekonomsku integraciju Evropskog instituta RAN Olga Butorina. Mladog čoveka ili devojku uzimaju na tri meseca po privremenom ugovoru, i po isteku tog roka poslodavac može da otpusti zaposlenog bez isplate bilo kakvih kompenzacija.

Sve to vodi ka tome da faktički u Evropi tokom nekoliko decenija formira se takozvano dvostepeno tržište radne snage. Tačnije u većini slučajeva omladina radi pod krajnje nepovoljnim uslovima u socijalnom planu, bez garancija, bez potrebne socijalne podrške. Istovremeno radnicima starije generacije, od 40, 50 60 godina, daju se sve zakonom predviđene garancije, istakla je Olga Butorina u intervjuu za Glas Rusije.

- Ovaj disbalans potkopava socijalni mir u drutšvu, zato što većideo penzionog sistema drži se na solidarnom odnosu mlade i starije generacije. I oni penzioneri koji izlaze u penziju sada dobijaju punu kompenzaciju i prilično dobru socijalnu sigurnost. Mladi ljudi koji sada tek počinju da rade mogu da ostanu bez ove socijalne zaštite.

Sada evropske vlasti pokušavaju da realizuju čitav niz programa za zapošljavanje, između ostalog omladine, zasnovane na migracionim mehanizmima EU. Iz Južne Evrope, posebno iz Španije o Portugalije, ljudi sa čitavim porodicama prelaze na rad u Nemačku najčešće. Ali tamo je tržište radnih mesta odavno i aktivno zasnovano na radnoj snazi iz Istočne Evrope.

U samoj Nemačkoj situacija sa nezaposlenošću je sasvim dobra, nezaposlenih je prema raznim podacima od 5 do 8 odsto radno sposobnog stanovništva. Kao najsnažnija zemlja EU, Nemačka sama po sebi bi lako izašla na kraj čak sa najezdom radnih migranata iz drugih zemalja zone evra, smatra vodeći naučni saradnik IMEMO RAN, germanista Aleksandar Kokejev. Ali to je samo jedna strana pitanja, podvukao je on u intervjuu za Glas Rusije.

- Druga strana se sastoji u tome što Nemačka ne postoji u vakuumu, ona je članica EU. I njeni unutrašnji problemi, između ostaog problem zapošljavanja, zavisi od EU u vrlo ozbiljnoj meri. Kao prvo makar zato što je Nemačka najjači izvoznik. Njen izvoz u poslednje vreme zbog krize u zoni evra je smanjen, znači to utiče na problem zaposlenosti unutar zemlje. I kao drugo, Nemača je vrlo opterećena finansijskim dotacijama EU.

Drugim rečima, krhka ravnoteža na nemačkom tržištu rada može lako da se naruši bilo kakvim zaoštravanjem u zoni evra, od kojeg ona nažalost nije osigurana.

Nikita Sorokin,