Videti Pariz i... naslikati

Ruska slikarka Jekaterina Lukjanova je obišla čitavu Francusku sa albumom, posle čega je nastalo na desetine čudesnih akvarela. Pre nekoliko godina ona je počela da poziva na putovanja svoje učenike.

O sebi, o putovanjima i o tome kako da se naslika starinski zamak, Jekaterina Lukjanova je govorila za Glas Rusije.

Kako ste se prvi put našli u inostranstvu?

- Posle Moskovskog državnog akademskog likovnog instituta Vaislij Surikov počela sam da predajem u Školi akvarela Sergeja Andrijake. Nikada nisam pretpostavljala da ću nekoga nečemu učiti. Od rane mladosti sam sanjala da posetim Pariz, da uživam u neobičnoj arhiteturi, da posetim muzeje, jednostavno da udišem ovaj čaroban vazduh. Postepeno sam otkrila za sebe onu Francusku koja obično ostaje nedostupna većini turista, neke nepoznate muzeje, male ali vrlo zanimljive.

Vi ste crtali za vreme putovanja?

- Sa svakog putovanja sam donosila mnoštvo skica. Vaćala sam se u Rusiju bukvalno puna utisaka i delila sam ih sa svojim rođacima, prijateljima, učenicima. I jednom su me moje odrasle učenice zamolile da ih povedem. Očigledno, one su takođe htele da vide ovu čarobnu zemlju ne samo očima turiste, već umetnika putnika. Tako su i započela naša putovanja i skiciranja Frnacuske. Radimo kako u svetski poznatim muzejima, tako i u sasvim malim, koji nisu toliko popularni kod turista.

Kako reaguju posetioci muzeja na Ruse koji sede i nešto crtaju?

- Glavno je da ne smetamo drugima, na primer, da ne stojimo u prolazu, da ne koristimo materijale koji ostavljaju mrlje. Tačnije u muzejima crtamo olovkom, ugljem, a ne bojama. Mada u neke muzeje može da se uđe čak sa stalkom, ali u tom slučaju treba ipak upozoravati administraciju.

Kako se odvija rad na otvorenom?

- Svakog dana rano ujutru sa studentkinjama idemo da crtamo. Dolazimo i neko vreme šetamo, biramo mesti sa kojeg se otvara najbolji pogled. Pošto napravimo izbor, postavljamo stalak i nekoliko sati radimo. Korak po korak objašnjavam studentima kako se radi na skici, sama crtam, komentarišući svaku fazu – od stvaranja kompozicije do nekih završnih poteza. I sve polazi za rukom, čak onima koji se nikada nisu bavili slikanjem.

Da li planirate da promenite mesto vaših umetničkih putovanja sa studentima?

- Nedavno sam otkrila mogućnost da crtam u malim muzeijima Italije. Mislim da u skorije vreme sa studentima ćemo moći da vidimo i Veneciju, i obale jezera Garda.

Armen Apresjan,