Kulturni kod Timura Novikova

Više od 120 dela legendarnog umetnika Timura Novikova predstavljeno je u Moskovskom muzeju savremene umetnosti. Slikarstvo, grafika, kolaž, pano, video, instalacija, istorijski dokumenti u kojima je odražena čitava epoha, prvi put se izlažu u Moskvi.

Novi pravci u savremenoj umetnosti stalno se pojavljuju i nepripremljena publika ne može uvek da se orijentiše u tom mnogolikom prostoru. Umetnici pri tome ne teže da olakšaju zadatak, igrajući se smislovima i likovima, smelo eksperimentišući sa tehnikama i materijalima. U sovjetsko vreme, kada je slična umetnost bila faktički zabranjena, jedan od najupečatljivijih majstora bio je lenjingradski umetnik Timur Noviov, čiji radovi mogu da se vide u Moskovskom muzeju savremene umetnosti. Izložba je priređena povodom 55. godina od rođenja umetnika. Prvi put tako potpuno je prikazana istorija njegovog života i stvaralačkog trganja. Sfera njegovih interesovanja bila je neobično široka: on je slikao i bavio se grafikom, stvarao kolaže i dekorisao nastupe rok-grupa, među kojima je jedan od najpopularnijim muzičkih kolektiva SSSR – grupa Kino.

Timur Novikov bio je uveren da umetnost poseduje jedinstvenu sposobnost da uzvisi čoveka. U svojim radovima umetnik je elegentno sintetizovao tadicionalne i potpuno avangardne elemente. Njega su optuživali za propagandu masovne kulture i hvalospev kiču, ali Novikov se smeškao i nikoga nije slušao. Među prvima u SSSR je počeo da budi interesovnje za aktualnu umetnost pomoću skandala i epatiranja.

Njegov život je bio kratak i dramatičan – živeo je svega 43 godine. Novikov je jedva napunio 25 kada je postao lider neformalne umetničke grupe Novi umetnici i formulisao principe svog stvaralaštva – ideju nezavisnosti i dobra. Sa 30 već je smislio i ostvario seriju Horizonti sopstvene teorije prekompnovanja i znakovne perspektive.

Početkom 20. veka futuristi su pozivali da se anulira sve klasično, a Novikov je predložio da se stvara nova umetnost iz stare i nazvao je to prekomponovanjem. Uzimao je stare tkanine, nalazio u antikvarnicama Njujorka pačvork pokrivače, a na peterburškim buvljim pijacama izvezene atlasne pokrivače i koristio ih kao pozdainu za svoje radove, stvarajući tako ram klasičnim remek-delima: antičkim skulpturama ili reprodukcijama Karavađa.

Veliki utisak na Timura Novikova je ostavio susret sa američkim teoretičarem, kompozitorom i umetnikom Džonom Kejdžom, koji je 1988. doputovao u SSSR. Zahvaljujući Kejdžu sa kojim je umetnik uspeo ne samo da porazgovara u neformalnoj atmosferi, već i da održi zajedničku umetničku akciju, Novikov se upoznao sa Robertom Raušenbergom, jednim od titana američke umetnosti koji je takođe izvršio veliki uticaj na stavaralaštvo umetnika.

Dostignuća Timura Novikova mogu se nabrajati beskrajno: on je pravio umetničke grupe i galerije, organizovao na desetine izložbi ruskih i stranih umetnika, izdvao oko sto knjiga, članaka i proklamacija, razvija o zajedno sa Novim kompozitorima muziku tehno i upoznavao Ruse sa rejv-kulturom... Njegova dela su izlagana u velikim svetskim muzejima, poznati istoričar umetnosti Edvard Lusi-Smit je uključio prilog o njemu i Novim umetnicima u svoju monografiju Umetnički pravci posle 1945.

Danas interesovanje za umetnost Novikova raste, i izložba u Moskovskom muzeju savremene umetnosti biće zanimljiva kako poznavaocima aktualne umetnosti tako i onima koji pokušavaju da se približe ovoj privlačnoj pojavi, ali ne uvek jednostavnoj za razumevanje.

Armen Apresjan,