Prehrambena bezbednost zavisi od Rusije

Rusija će u narednih 10 godina postati ključna zemlja od koje će zavisiti rešenje izuzetno komplikovanog problema globalne prehrambene bezbednosti. Ovo gledište je britanska TV-kompanija „Skaj njus“ iznela u reportaži o ogromnom agrarnom potencijalu Rusije. Temu nastavlja naš posmatrač Konstantin Garibov.
Siže je sugerisao TV-gledaocima zaključak da će Rusija igrati sve značajniju ulogu u opštesvetskim naporima za likvidaciju deficita hrane. naša zemlja već danas zauzima 3. mesto na svetu po izvozu pšenice, pa je jedna od 5 vodećih proizvodjača žita. Pri tome, Rusija je jedina zemlja na planeti koja ima ogromne rezerve plodnog zemljišta koje se još ne eksploatišu. Kultivacija ovih površina će joj omogućiti da ne samo podmiruje unutrašnje potrebe, već i da plasira na svetska tržišta dodatnih 17 miliona tona žita. To, medjutim, nije jedina konkurentna prednost naše države na svetskom tržištu – smatra ministar poljoprivrede RF Aleksej Gordejev.
„Zemlja ima, na primer, 9 odsto svetskih rezervi obradivih površina uz stanovništvo od 2 odsto. Raspolaže takodje sa 20 odsto svetskih zaliha slatke vode. Rusija sa bezmalo 10 odsto učestvuje u svetskoj proizvodnji djubriva. Ovaj potencijal pokazuje da možemo hraniti barem 3 puta više ljudi od stanovnika naše države“.
Po svemu sudeći, londonski dnevnik „Fajnenšel tajms“ sve to je uzeo u obzir prilikom uporedjivanja značaja i potencijala agrarnog sektora Rusije sa njenim energetskim kompleksom. A prema rečima ministra Alekseja Gordejeva, Rusija namerava da poveća svoj doprinos rešavanju problema ishrane svetskog stanovništva ne samo značajnijim izvozom žita. „Naravno da je to danas biljno ulje. Dok smo ranije prodavali uglavnom semenke suncokreta, dotle sada ulje u flašama. To je takodje dosta bitna izvozna stavka koja utiče na stabilnost svetskog tržišta. Blizu je i vreme kada ćemo izvoziti proizvode od mesa i mleka. Čitav niz ruskih proizvodjača već ima takve planove. Rekao bih, čak, sledeće: da EU nije samo deklarisala ideale konkurencije i liberalizacije tržišta, nego vodila poštenu igru, naši proizvodi već bi se plasirali na ovo tržište“ – rekao je Aleksej Gordejev.
Nedavne konsultacije vodećih članova Svetske trgovinske organizacije u Ženevi potvrdile su da je protekcionizam jedna od glavnih prepreka za plasman dodatnih količina namirnica na svetskog tržište. Pri tome, medjunarodna zajednica još nije u stanju da savlada ovu prepreku.