Na Islandu trijumfuju evroskeptici

Na parlamentarnim izborima održanim 28. aprila na Islandu neviđen uspeh postigli su evroskeptici koji će sada izgleda formirati novu vladu. Nova vlada će biti koalicija Stranke nezavisnosti desnog centra i centrističke Napredne stranke, od kojih je svaka po preliminarnim podacima osvojila po 19 mesta u parlamentu od 63 mesta. Vladajuća koalicija socijal-demokrata i zelenih računa sada na svega 16 mesta. A upravo ona je bila glavni pokretač pregovora o stupanju Islanda u EU, započetih 2009. godine. Sada je na ove pregovore, po slikovitom izrazu portala EUobserver, stavljen veliki znak pitanja.

Istine radi treba reći da i za vreme socijal-demokrata pregovori o evrointegraciji Islanda nisu tekli živo – za četiri godine Rejkjavik i Brisel su uspeli da pređu samo pola puta. Sasvim je moguće da upravo usporavanje tempa pregovora je i nateralao Islanđane da se razočaraju u evrointegraciju.

Ipak još važnijim se čine finansijsko-ekonomski faktori. Island koji nije član EU, ulazi u takozvani Evropski ekonomski prostor, što mu pruža ilazak na zajedničko tržište EU. Ovom okolnošću mnogi su i objasnili finansijsku krizu koja se razbuktala na Islandu 2008. godine. I kako je pokazao kasniji razvoj događaja u zoni evra, EU, čak uzimajući u obzir islandsko iksutvo, nije uspeo da izradi efikasne modele suprotstavljanja finansijskoj krizi u sopstvenim redovima. Izuzev zahteva za strogom budžetskom disciplinom i uvođenjem sankcija za kršenje parametra koje postavi Brisel.

Veza finansijsko-ekonomskih procesa na Islandu i u EU uspostavljena poslednjih godina navodi na pretpostavku da će se aktualni trijumf evrospektika u Rejkjaviku odraziti na zonu evra – takvo mišljenje za Glas Rusije izneo je generalni direktor ruskog Fonda za efektivnu politiku Kiril Tanajev:

- Nemoguće je naterati suverene zemlje – i razvijene i nerazvijene – da postupaju na izvestan način. Sa jedne strane, zemlje se u svojoj politici i svojim dejstvima rukovode po pravilu uskonacionalnim egoističnim interesima. A druge – rukovode se uskim političkim interesima i tekućim ekonomskim ambicijama.

Američki ekonomista, nobelovac Pol Krugman jasno je okarakterisao finansijsku sitauciju nastalu u Evropi kao bluz vrućeg novca. Istina, ma kako teška ona bila za ideologe, sastoji se u tome da neograničeno kretanje kapitala sve češće se čini neuspelim eksperimentom – tvrdi on na stranicama Njujork Tajmsa. Široka oblast kriza u raznim zemljama na raznim kontinentima, počev od 80-ih godina svedoči da je najbolja pretpostavka kriza veliko ulivanje stranog kapitala: praktično u svim slučajevima koje sam nabrojao osnova krize je bila postavljena masovnim prilivom stranog kapitala, iza kojeg je usledio nagli odliv.

Polazeći od toga, težnja Islanđana koji su preživeli finansijsku katastrofu 2008-2011. godine da se ograde od nemirne EU sa njegovom nestabilnom jedinstvenom valutom poslebno čuđenje ne izaziva.

Petar Iskenderov,