Uloga i značaj Rusije kao liferanta gasa za svetsko tržište biće sve veća

izjavio je rukovodilac Medjunarodne energetske agencije Nobuo Tanaka. – Po svemu sudeći, proizvodnja gasa u Zapadnoj Evropi već je dostigla plafon – naglasio je on.
Nobuo Tanaka je obratio pažnju i na rast zavisnosti zemalja-uvoznica nafte i gasa od njihovih isporuka sa Bliskog istoka i iz Rusije, pošto će u doglednoj budućnosti ugljovodonici biti glavni izvor energije. Ova izjava se vremenski poklopila sa publikacijom preciziranog programa socijalno-ekonomskog razvoja Rusije do 2020. godine. U ovom dokumentu se, na primer, prognozira rast obima izvoza gasa i godišnje povećanje proizvodnje nafte u zemlji za 9 odsto prema 10 odsto u prošloj godini. Izvesno usporavanje tempa objašnjava ne težnjom za smanjivanjem izvoza ovog energenta, već specifičnostima unutrašnje strukture potrošnje naftinih derivata.
Naprotiv, Moskva je poslednjih meseci na najvišem političkom nivou redovno potvrdjivala da jer spremna da podmiri rastuće potrebe evropskih i azijskih zemalja za gasom i naftom. U tu svrhu, pored razrade novih nalazišta, na primer, u epikontinentalnom pojasu u Arktiku i pored ostrva Sahalin, kao i u Istočnom i Zapadnom Sibiru, planira se izgradnja najmanje 6 nafto i gasovoda za snabdevanje Zapadne Evrope i kine ruskim energentima.
Rusiji su potrebna veća tržišta, kao i pouzdani partneri zainteresovani za uvoz njene nafte i gasa prema dugoročnim ugovorima. To je važan faktor osiguranja njene energetske bezbednosti kao zemlje-izvoznice. Upravo u ovom ključu Moskva vodi energetski dijalog sa drugim zemljama koje su, sa svoje strane, zainteresovane, za njenu pomoć razvoju nacionalnih ekonomija isporukama goriva. Po mišljenju direktora Instituta za probleme nafte i gasa Anatolija Dmitrijevskog, koordinacija stavova izvoznika i uvoznika ugljovodonika će u najskorije vreme postati najvažniji faktor stabilnosti na svetskim energetskim tržištima.
Rusija je uvek zauzimala promišljen i izbalansiran stav prema ovom pitanju. Potrebni su, naime, jasniji konkretni sporazumi izmedju zemalja-proizvodjača i potrošača kako bi, umesto konfrontacije, bila medjusobna saradnja. Ovaj stav je ozvučen i podržan na samitu Grupe 8 u julu 2006. u Sankt-Peterburgu, te je potvrdjen na istom takvom susretu u Japanu u julu o. g.
Moskva nijednom nije davala povod svojim partnerima u Evropi i Aziji da posumnjaju u njen glas sigurnog garanta medjunarodne energetske bezbednosti. Ujedno, ona sa puno prava računa i na uzimanje u obzir njenih interesa od strane ovih partnera.