Nivo nezaposlenosti u zoni evra postavio rekord

Nezaposlenost u zoni evra postavila je novi rekord. Prema poslednjim podacima, u martu pokazatelj je skočio za jednu desetinu procenta i premašio cifru od 12 odsto. Ukupan broj onih koji ne mogu da nađu posao iznosi više od 19 miliona ljudi.

Maksimalni nivo nezaposlenosti zabeležen je u Španiji — skoro 27%. Za zemlju to je novi rekord. U drugoj problematičoj državi valutnog saveza, Portugalu, pokazatelj je dostigao 17,5%. Čak u Irskoj, koju je trojka kreditora više puta hvalila za uspehe u sprovođenju strukturnih reformi i smanjenje dužničkog opterećenja, beleži se uvećanje skoro za 1%. EU žanje plodove posejane na početku dužničke krize, konstatuje zamenik direktora analitičkog odeljenja kompanije Moskovski centar fondova Jelena Černolecka.

- Sada se problematične zemlje zone evra nalaze u suštini između čekića i nakovnja. Tačnije između onih rešenja koja su za njih doneli lideri zone evra — smanjenjem deficita budžeta i neophodnošću da se pomaže u razvoju sopstvenim ekonomijama. Ali za pomoć su potrebni infrastrukturni projekti.

Uznemirenost kod eksperata sada izazivaju i velike ekonomije EU. Na primer u Francuskoj je takođe rekordna nezaposlenost — na nivou od 10%. Situacija može da se pogorša i u glavnom donatoru čitave EU — Nemačkoj. Komentariše generalni direktor investicione kompanije Valar Kapital Anton Manajev.

- Uvećanje nezaposlenosti, čini mi se, ticaće se već osnovnijih učesnika zone evra, pre svega Nemačke i Franuske, gde ova tendencija tek počinje. To je vezano pre svega za hlađenje kineske ekonomije. I rad za izvoz koji se sada vodi u Nemačkoj, naravno, svodi se na nulu.

Mada Evropa ima bolji izbor nego da jednostavno čeka da se kineska ekonomija opet zahuhta. Reč je o revidiranju prioriteta ekonomske politike. Za početak mogu da se ublaže uslovi dobijanja finansijske pomoći za najzaostalije zemlje, kaže Jelena Černolecka.

- Sada mi već vidimo da su lideri zone evra ipak spremni da oslabe pritisak na problematične zemlje, da im dozvole da postepeno troše novac za podršku ekonomije. To mogu da budu kao u Kini i novi infrastruturni projekti, i očuvanje zaposlenosti, to što je Nemačka svojevremeno činila kada su preko sindikata bila zabranjena otpuštanja, ali mogle su da se smanjuju plate uz očuvanje radnih mesta.

Ako počne da se menja prilaz već sada, prvi rezultati će se videti do kraja godine. Stabilnu obnovu eksperti prognoziraju najranije 2014-15. godine. Ako, naravno, finansijska tržišta ne prirede nova iznenađenja.

Leonid Gurjanov,