Sve o životu fosilnih guštera

Ruski paleontolozi su prvi put rekonstruisali način života pterosaura – fosilnih letećih guštera. Šef laboratorije Zoološkog instituta Ruske akademije nauka, profesor Aleksandar Averjanov je uspeo da rekonstruiše vratni deo kičme jedne vrste pterosaura, koji je naučnicima pomogao da uvide „navike“ fosilne životinje.

Za naučnike je prava sreća da nađu kosti pterosaura. Kosti ovih fosilnih guštera, prvih među kičmenjacima koji su počeli da lete, se nalaze jako retko. Averjanov je nedavno učestvovao u ekspediciji u Kizilkum (Uzbekistan) i našao u toj peščanoj pustinji mnogo kostiju. To su kosti Aždarhida – najkasnijih pterosaura koji su živeli pre 65-90 miliona godina.

Karakteristična osobina Aždarhida je dug vrat. Rekonstrukcija vratnog dela kičme je doprinela da se stvori jasnija slika o tome kako su oni živeli i dolazili do hrane. Oni su, najverovatnije, sporo leteli iznad površina reka, jezera i mora i tražili ribu u plićaku. Pokretljivost vrata je bila ograničena, ali su oni mogli da saviju vrat u zadnjem delu i da drže glavu i vertikalno, skoro kao i horizontalno.

Donja čeljust kasnih pterosaura je imala zavojit zglob i kesu ispod grla, kao kod pelikana. Zavojiti zglob je otvarao donji deo čeljusti i kesu. Kada pelikani otvaraju kljun obrazuje se „mreža“ za ribolov. Nešto slično su imali i Aždarhidi. Oni su lovili ribu u „mrežu“, naglo zabacivali glavu i gutali ulov.

Averjanov i njegova naučna grupa su uz pomoć kompjuterske tehnologije uspeli da rekonstruišu način života pterosaura. Naučnici su digitalizovali delove kostiju metodom lasernog 3D-skeniranja, a pomoću kompjuterskih programa su napravili trodimenzionalne modele kičme. A, onda nije bilo teško da se slože vratni delovi kičme fosilnog letećeg guštera.

Olga Sobolevska,