Hor iz Srbije na Uskršnjem festivalu u Rusiji

Predstavljamo Vam Divnu Ljubojević, umetničkog direktora srbskog hora „Melodi“. Ovaj je vokalni kolektiv učestvovao na upravo završenom Uskršnjem festivalu, koji se odvijao kako u Moskvi, tako i u mnogim drugim gradovima Rusije.

Divna Ljubojević je osnovala ovaj hor 1991.godine. Vremenom su članovi hora počeli da saradđuju sa mnogim drugim kolektivima u brojnim evropskim državama. A šta za Divnu Ljubojević znači Uskršnji festival u Rusiji?

- Mislim da on više znači ljudima zbog kojih se taj festival i pravi, da bi ljudi shvatili šta je Uskrs, kakav je to životni praznik. I zbog toga se i radujem da sam učesnik jednog takvog festivala koji promoviše Uskrs u najveći praznik.

Na repertoaru ansambla „Melodi“ se nalaze i drevne vizantijske duhovne pesme i pojanja. I upravo ovde, po rečima Divne Ljubojević, Rusija je odigrala za nju veliku ulogu.

- Rusija je naslednica Vizantije. Ona je promoter Vizantije ne u svakom, nego u nekom svom smislu. Ona je imala taj potencijal da nastavi vizantijsku tradiciju sobom. Nijedna druga zemlja nije bila toliko moćna da bi nasleđe ponela tako visoko kako to Rusija je mogla da uradi. A to je velika inspiracija jer da nije tako možda ne bih našla u ruskom stvaralaštvu nešto što me privlači. Da nije Rusija naslednica Vizantije možda to ne bi mene privlačilo. Ali pošto jeste tu toliko stvari postoje da ona jeste definitivno velika inspiracija za stvaralaštvo, za pevanje, za postojanje u muzičkom smislu.

Ali, tokom mnogih godina, u našoj zemlji je došlo do promena. Da li je ipak, po Vašem mišljenju, ostalo to osećanje nasleđa Vizantije?

- Ne treba posmatrati stvari generalno. Trena hvatiti detalje. I u tim detaljima uvek se vidi. Ko želi da vidi on će uvek videti i to nasleđe. Ja želim da vidim i nalazim. Ja sam čovek koji posmatra, koji zna šta traži. Ljudi obično teže da prepoznaju nešto. Prepoznati znači da ste već to znali. Posle ste se vratilii prepoznali. Tako i ja. Tražim nešto što prepoznajem, što je zapisano u meni. Ja nisam Ruskinja, nisam ni Grkinja. Ja sam Srpkinja. Ali u meni postoji zapis nasleća čiji je deo sada i ovde. I ja to tražim nepogrešljivo, i nalazim nepogrešljivo.

Za vreme svoje turneje, Divna Ljubijević je zajedno sa horom uspela da obiđe nekoliko gradova Rusije. Molim Vas, podelite sa nama Vaše utiske...

- Mene impresioniraju razne stvari. Arhitektonska estetika me jako dira jer ona mnogo govori o ljudima iz vremena kada je to građeno. Naprimer, Peterburg je onako grad sa puno stvari koje čovek treba da vidi. Tamo smo išli i na gron svete Ksenije Blažene. Svakiput kad idemo u Peterburg, a to je tri godine unazad, idemo u Lavru svetog Aleksandra Nevskog, kod svetog Jvana Kronštatskog. Sve što ima tamo, sve smo posetili. Išli smo prošle godine i u manastir Valaam. To je nestvarno. To je nešto o čemu ja nisam mogla i da maštam kad sam bila mlađa. Ja sam mislila da je to prosto nedostižno za mene.

A kako biste mogli da opišete Rusiju u glavnim crtama?

- Mislim da niko ne može da rezimira Rusiju sasvim sigurno. Ona je toliko velika i raznolika. I ljudi su različiti, i kulture na područu su različiti. Jedino šta može da se rezimira, što je zajedničko u većini, to jeste neka vera. Ja mislim da to je svima u pravoslavlju ruski vernik je primer vatrenog verništva. Niko nema takav prikaz svoje vere kao što Rusi imaju.

Grigorij Sokolov,