Sedov: godinu dana u plovidbi oko sveta!

20. maja 2012. godine ruski jedrenjak Sedov isplovio je iz Peterburga, sa obala Neve, na svoje prvo putovanje oko sveta. Tačno godinu dana mornari prelaze mora i okeane, demonstrirajući ponos ruske flote čitavom svetu. Godišnjicu putovanja posada Sedova dočekuje u pohodu prema Senegalu, luci Dakar.

Za Glas Rusije to je takođe događaj, pošto se na putovanje oko sveta radikopanija uputila zajedno sa Sedovom, postavši informacioni partner projekta. Čestitajući posadi važan datum, da pogledamo ispod palube jednog od najstarijih i najlepših jedrenjaka na planeti.

Naravno, najvažnija su „krila“ broda, jedra i oprema. Pod njima brod može da razvije brzinu do 18 čvorova na sat. Radi poređenja brzina „pod motorom“ je skoro tri puta manja. Ali jasno je da je na moru važno sve, naročito kada je reč o dugotrajnoj plovidbi. Broj i danas, sa 92 godine, ostaje prava kuća na vodi. Na brodu postoji sve za autonomnu plovidbu od 40 dana.

Kad nastupi dan za kupanje, utrošak vode se uveća do 50 tona. Između ostalog, na brodu postoji i sauna (i kupka sa morskom vodom!) ali samo za članove posade. A ishrana na brodu je ista za sve. Skladišta Sedova su već nadležnost šefa provijanta. Na palubu može da se utovari 35 tona provijanta. Postoje ogromni zamrzivači za meso i ribu. Skladišta povrća i voća, mlečnih proizvoda, suve provizije... Na izlasku iz Namibije rezerva mesa na brodu je iznosila tri i po tone. Do Nemačke je dosta, rekao je šef provijanta Vladimir Gancalev. Ovaj čovek do grama zna koliko soli je pojela posada Sedova za putovanje (jednom reči, 147 kilograma odlazi mesečno), kkoliko mesa i krompira...

- Utrošak mesa je 34 kilograma dnevno, 70 kilograma krompira. Norma je velika za krompir – 490 grama po čoveku dnevno. Svakog božijeg dana. za mesec dana moramo da pojedemo skoro tri tone. Luka 280 kilograma, kupusa 300. U Dakaru ćemo popuniti rezerve: krastavac, paradajz, sve kvarljive proizvode dobijamo za mesec dana. Jabuke, kruške, pomorandže, kivi, banane – turdimo se da učinimo porcije raznovrsnim.

Na Sedovu postoji i sopstvena pekara. Tu je već glavni čika Saša, kako kursisti zovu pekara. Aleksandar Vjatčinjin se odnosi prema njima očinski. Mirisu vrućeg hleba teško je odoleti, uveren je on. Umačeš ga u mlečnu pastu i jedeš uz čaj.... Mljac!

- Pravimo buhtle sa momcima za užinu po meniju, a u obične dane pečemo hleb. Beli, crni, po 40 vekni. Svakog dana pečemo. Nema vikenda – i u lukama pečemo. Danas imamo na palubi 160 ljudi: 320 buhtli treba izdati. Uz to rezerva za dodatak.

Buhtle sa makom, suvim grožđem, džemom. Ili piroške. A još se peku i nagradni kolači. Momcima za praznik, za takmičenja – oni su deca, njima treba, kaže pekar. Mnogi očekuju dežurstvo u pekari, rekao je kursista iz Murmanska Dmitrij Iljjenko.

- Ovo je najbolje dežurstvo za mene. Čika Saša je vrlo dobar – uvek nam je drago da mu pomognemo. A zanimljivo je praviti buhtle, nekad improvizujemo, kao sada sa pletenicama. Kad ostane višak testa, možemo da pravimo od njega šta hoćemo. I možemo to da uzmemo sebi. U kabini delimo, odnosimo rukovodiocu prakse. Dopada mi se, ali ipak ću biti navigator na brodu, a ne poslastičar.

Kako da ne, jer i otac i deda su bili navigatori na ledolomcima. Na Sedovu Dmitrij je već 4 meseca, do završetka putovanja oko sveta još dva. U poređenju sa ribarskim brodom, gde se po dva meseca ne vidi obala, put oko sveta je prosto poklon sudbine, uveren je kursista. Dešava se da gledaš na Sedova i misliš: kako sam imao sreće što sam ovde dospeo.

Karina Ivaško,