Rusija i Kina uče da ratuju zajedno

Nova rusko-kineska vojna vežba koja će biti održana u Japanskom moru i na poligonu Čebarkulj (Južni Ural) predstavljaće još jedan u nizu koraka u pripremi ruskih i kineskih oružanih snaga za stvarnu borbenu međusobnu pomoć.

Još u toku rusko-kineske obuke u Žutom moru 2012. godine uvežbavana su pitanja kao što je zajednička borba protiv podmornica i zajedničko odbijanje napada iz vazduha.

Na obuku „Morska pomoć-2013“ Kina će uputiti 6 velikih borbenih brodova, uključujući 4 razarača i 2 fregate, kao i jedan brod za snabdevanje. U sastav kineske jedinice ulazi razarač „Šenjjan“ po projektu 051S, opremljen moćnim zenitnim raketnim kompleksom S-300FM ruske proizvodnje, kao i fregate po projektu 054A. Može se pretpostaviti da će u toku nove obuke još veća pažnja biti posvećena aspektima visoke tehnologije za vođenje rata na moru kao što su protivvazdušna i protivpodmornička odbrana. Zajednička obuka će biti posebno korisna za kinesku flotu koja je pre svega nekoliko godina dobila pristup savremenim brodskim radiolokacionim stanicama, sistemima PVO i nekim drugim vrstama naoružanja. Međutim, teško da će moći da se govori o mogućnostima zajedničkih vojnih dejstava na moru u skorije vreme.

S druge strane, kopnena obuka „Mirna misija“, koja se svake godine sprovodi u okviru ŠOS, usmerena je na pripremu za zajednička dejstva u slučaju destabilizacije većih razmera u regionu Centralne Azije. Danas se priprema za takav negativni scenario čini izuzetno aktuelnom. Približava se 2014. godina, kad će SAD i NATO naglo smanjiti svoje prisustvo u Avganistanu. Nezavisno od avganistanske situacije, postoji veliki rizik od destabilizacije situacije u Kirgistanu, koji već sad balansira na ivici raspada na sever i jug. Uzbekistan se takođe može naći na ivici krize u slučaju da njegov predsednik Islam Karimov počne da gubi kontrolu nad situacijom.

Obuka koja se održava u Čebarkulju obično pretpostavlja uvežbavanje aktivnosti na razbijanju velikih banditskih formacija od strane kopnene vojske i RV zemalja učesnica. Međutim, ako se obrati pažnja na sastav naoružanja koje će biti uključeno u obuku, može se doći do zaključka da je u pitanju priprema za potpuni lokalni rat na kopnu.

Destabilizacija većih razmera u Centralnoj Aziji u ovoj deceniji čini se neizbežnom. Od zemalja u regionu samo Kazahstan pokazuje stabilnost i uspešan razvoj, ali brojno stanje njegove vojske nije veće od 50.000 ljudi, dok su površina teritorije i dužina granice ogromni. U slučaju određenog scenarija obavljanje zajedničke rusko-kineske vojne operacije u Centralnoj Aziji može predstavljati jedinstveni izlaz.

Rusija i Kina nisu uspele da odigraju zapaženu ulogu u regulisanju situacije u kirgistanskom gradu Ošu, gde je 2010. godine došlo do krvavih međuetničkih sukoba. Donošenje odluke o zajedničkoj vojnoj operaciji predstavljaće momenat preokreta u političkoj istoriji Rusije i Kine. Za rukovodioce koji će morati da donesu ovu odluku ona će značiti veću odgovornost i veliki politički rizik. Bojazni zbog nepovratnosti političke odluke će verovatno predstavljati veću pepreku na putu zajedničkih dejstava od bilo kojih vojno-tehničkih poteškoća.

Vasilij Kašin,