Misteriozna smrt Rona Brauna (Deo 2)

3. aprila 1996 godine, na ulazu u Dubrovnik se srušio avion AVAKS u kojem se nalazila američka delegacija. Vojni tip "Boinga 737-200" nije bilo lako izgubiti. Avion je za skoro dve milje izašao iz svog pravca. Ali, ovo nije nikoga zanimalo.

Seljaci iz sela Velji Do, Ana i Miho Dunlić, prvi su čuli zvuk aviona na neuobičajeno maloj visini. Veoma čudno. Iznad njihove kuće nikada avioni nisu leteli u pravcu piste. Jasno se čula sirena, koja upozorava na činjenicu da se avion približava zemlji. Alarm se oglasio tek nakon dve sekunde. Levo krilo je već udarilo u zemlju, u kameno brdo i čula se eksplozija. U Dubrovniku su već svi čuli za događaj. Zašto su onda Amerikanci nekoliko sati tragali za avionom u Jadranu, a ne u brdima? I prva poruka CIA, poslata u Vašington iz američke ambasade u Zagrebu, svedoči o tome.

Hrvatske specijalne snage su stigle na brdo Sveti Ivan kroz četiri sata. Neko je samo pozvao policiju i prijavio da se avion srušio na brdu. Tek tada su helikopteri SFOR-a (Stabilisation Force) stigli na mesto nesreće. Oni su odmah odstranili hrvatsku policiju i počeli sa radom. Leševe su upakovali u polietilen i specijalnim užetom ih podigli u helikopter, koji je ostatke odneo u hitno opremljenu mrtvačnicu na aerodromu. Čekali su ih američki patolozi.

Umor pilota je bilo teško objasniti - let je trajao samo 45 minuta. Avion je bio star, ali u savršenom stanju, samo nedelju dana ranije, on je prevozio američkog sekretara odbrane Vilijema Perija, njegovu suprugu i kćerku američkog predsednika Bila Klintona. Ceo let od 3 aprila 1996 godine se može proveriti na osnovu magnetofonskog snimka razgovora pilota i kontrolora leta. Ali, snimak je iznenada nestao. Onda je krenula priča da je na vojnoj modifikaciji "Boinga 737-200" zabranjeno instaliranje uređaja "Kontrolne alatke".

Po svemu sudeći, Ron Braun je bio šarmantan čovek, i bio je veoma angažovan u američkim poslovima širom sveta. Međutim, najviše neprijatelja je stvorio kroz posredovanje u isporuci oružja u Bosni. Članovi Kongresa su u više navrata tražili da se razjasne svi uzroci nesreće, ali do danas dosta toga ostaje pod etiketom "Poverljivo".

U 1996 i 1997, mnogi su krivicu prebacili na pilote Ešlija Dejvisa i Timoti Šafera. Tvrdilo se, da nisu bili naspavani - pošto su ih probudili skoro u ponoć, kako bi predali navigacionu mapu sa podvučenim pravilima za poletanje ka aerodromu u Dubrovniku. Odmah nakon što su se vinuli u vazduh, oni su izabrali pogrešan vazdušni pravac, posada aviona jednostavno nije znala kako da se u toj situaciji ponaša. Moguće je da je Amerikancima fatalnu uslugu pružio i lični pilot pokojnog predsednika Hrvatske, Tuđmana, koji je preko radioveze objavio da je vreme iznad Dubrovnika loše - niska oblačnost. I, ako dođe do teškoća, potrebno je da se vrate u Split.

Do nesreće je ostalo još svega 2-3 minuta leta. U takvoj situaciji, obično je potrebno smanjiti brzinu do 160 kilometara na čas. Amerikanci su već bili u zoni oblačnosti i morali su odustati od sletanja, ako već nisu mogli pronaći pistu. Ali, oni to nisu znali. I nakon 35 sekundi, oni su udarili u brdo. Dubrovnik je tada bio opremljen najprimitivnijom navigacionom opremom, a američki piloti su bili naviknuti na savremenu tehnologiju. Rođaci žrtava su se nekoliko godina tužili sa američkim vlastima, ali, na kraju, nisu došli do pravog uzroka smrti Rona Brauna i 35 drugih osoba, koje su 3 aprila 1996 godine letele na relciji Tuzla-Dubrovnik.

Nastaviće se.

Konstantin Kačalin,