Neredi u Egiptu prete objektima kulture

Žrtve nereda u Eigptu postaju ne samo ljudi, već i kulturne vrednosti. Posle talasa nemira koji je protutnjao zemljom, vlasti su objavile u zemlji vanredno stanje. A u nekim regionima je bio uveden i policijski čas. Mada SAD i rukovodstvo EU preporučili su da se što pre ukine ovaj režim, data mera ne deluje preterano. Posebno ako se uzme u obzir da nemiri prete objektima Svetskog istorijskog nasleđa, koje se čuva u muzejima Egipta.

Da podsetimo, 2011. godine, kada je arapsko proleće tek započelo, učesnici pogroma su zauzeli Kairski muzej, opljačkali deo kolekcije i uništili dve mumije. Sada situacija samo što se nije ponovila: iskoristivši zbrku koja je vladala unaokolo, lopovi su pokušali da prodru u Nacionalni muzej u Aleksandriji. Na kraju je vlada Egipta naredila da se zatvore svi muzeji u zemlji i mesta arheoloških iskopavanja. Situaciju komentariše rukovodilac Sankt-Peterburškog centra za proučavanje savremenog Bliskog Istoka Gumer Isajev.

- Znamo da je Egipat jedan od centara istraživanja drevnog sveta. I bez obzira na to što se prilično važni eksponati nalaze van granica Egipta – u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, nesumnjivo egipatske kolekcije smatraju se jednim od najbogatijih u svetu. I kako je to već bilo na Bliskom Istoku, u vreme ozbiljnih potresa muzeji su bili pljačkani. To je bilo i u Iraku, kada su posle pada režima Sadama Huseina muzeji bili opljačkani. I problem čak nije u tome što su to činili razbojnici, već u tome što tam ima profesionalaca koji se bave krađom vrednosti i njihovom preprodajom. I na Bliskom Istoku taj biznis je prilično razvijen.

Treba dodati da kao i 2011. godine, žrtva nereda umalo nije postala Aleksandrijska bibilioteka. Nekoliko stotina pripadnika Muslimanske braće pokušalo je da je zauzme na juriš, mada odabacile su ih snage policije.

Nehotični učesnici konflikta Mursijevih pristalica i novih vlasti postali su egipatski hrišćani. Njihove crkve postale su objekti napada od strane islamista. Kada su se neredi iz Kaira prebacili u druge gradove, najmanje 7 hrišćanskih crkava je bilo gađano zapaljivim bocama. Ako situacija u zemlji ne bude hitno normalizovana, u Egiptu mogu da započnu pravi pogromi na religioznoj osnovi, smatra arabista Konstantin Kapitonov.

- Ako stvar dođe do ozbiljnih sukoba, ne znam da li će hrišćani uništavati muslimanske vrednsoti. Verovatno će braniti svoje. Ali ne sumnjam u to da će egipatski muslimani početi da uništavaju hrišćanske vrednosti.

Dešavanja u Egiptu navode vlasti drugih država da se brinu za svoje građane koji se nalaze u toj zemlji. Tako su ministarstva inostranih poslova Belgije i Letonije preporučila sunarodnicima da odustanu od puta u Egipat. Na sličan način je postupilo i rusko MIP. Nemiri su dotakli popularni među ruskim turistima grad Hurgadu. Tamo je jedna osoba poginula, a 14 ranjeno. Smanjenje turističkog priliva će imati za Egipat krajnje žalosne posledice, uveren je Gumer Isajev.

- Egipatska ekonomija se držala na tri oslonca. To je u prvom redu turizam, zatim prihodi od Sueckog kanala i kao treće novac koji su kući donosili građani koji rade u inostranstvu, prvenstveno u zemljama Perijskog zaliva. Egipatski turizam nisu samo hoteli i infrastruktura. To su još i desetine i stotine hiljada ljudi koji rade u toj sferi direktno. To su oni koji proizvode razne turističke produkte, suvenire, osiguravaju bezbednost, rade u hotelima. To je ono što donosi prihod, ono što donosi valtu. To je ključna komponenta egipatske ekonomije.

Situacija u Egiptu je usijana do krajnjih granica pošto je policija rasterala dva opoziciona kampa u Kairu. Ova operacija se pretvorila u pravu borbu. Prema saopštenjima očevidaca obe strane su primenjivale vatreno oružje. Ubrzo su se nemiri prebacili na druge gradove. Na kraju po zvaničnim podacima poginulo je 526 osoba, među kojima 43 saradnika policije. Prema podacima Muslimanske braće, ubijenih je preko dve hiljade, a ranjenih više od 10 hiljada ljudi.