Kome će pripasti Ohotsko more

Rusija će (u petak, 16. avgusta) UN podneti zvaničnu prijavu za kontitentalnu teritoriju ispod Ohotskog mora van granica 200-kilometarske ekonomske zone – saopštavaju ruski mediji. Radi se o produženom delu dna površine od 56 hiljada kvadratnih kilometara u centru morske akvatorije. Ona se trenutno smatra „otvorenim morem“, a to znači da ovde svaka zemlja može da obavlja ekonomsku delatnost.

Ohotsko more skoro sa svih strana okružuje ruska teritorija – kopno, poluostrvo Kamčatka, ostrvo Sahalin i ostrva Kurilskog niza. I ono bi se moglo smatrati unutrašnjim ruskim da nije jedne stvari – na jugu ovo more zapljuskuje japansko ostrvo Hokaido. Upravo zbog toga se sporna deonica (u literaturi na engleskom jeziku se naziva Peanut Hole) smatra opštedostupnom, objašnjava docent Ruske akademije za narodnu privredu i državne službe pri predsedniku RF Pjotr Kaznačejev:

- Ohotsko more zapljuskuje više od jedne države. Kad bi oko njega bila samo Rusija ono bi najverovatnije bilo svrstano u unutrašnje vode. Međutim, pošto postoji i deo Japana, treba dokazati da unutrašnja teritorija mora predstavlja nastavak kontinentalnog dela pod vodom. Inače se ona ne može smatrati isključivo ekonomskom teritorijom Rusije.

Rusija je 2001. godine već pokušavala da dokaže da centar Ohotskog mora potpada pod njenu jurisdikciju i da je isključivo njena ekonomska zona. Međutim, stručnjaci UN su smatrali da argumenti Moskve nisu dovoljno ubedljivi. Osim toga, ruskoj inicijativi se suprotstavio Japan. Sudbina ovakvih molbi zavisi od dva faktora, kaže Pjotr Kaznačejev:

- Praktično, govorimo o tome da Rusija ovaj deo mora smatra nastavkom kontinentalnog dela pod vodom. Međutim, to treba dokazati. Stepen dokazanosti i naučne osnovanosti određuje sudbinu molbe. Drugi aspekt je – politički – diplomatija, rad MSP i politika. To je uvek trgovina.

Sudeći po komentarima medija i predstavnika MSP šanse za uspeh su visoke. Ruski naučnici su nekoliko godina vršili istraživanja i prikupili su potrebne dokaze, a diplomate su uspele da nagovore Tokio da ne podmeće nogu. Međutim, kako podseća Kaznačejev, prognoze za grebene Lomonosova i Mendeljejeva na Arktiku su bile optimističke, ali još uvek nije jasno da li će ove akvatorije dobiti status ruskog kontinentalnog dela pod vodom.

Kako ističe zamenik predsednika Komiteta za prirodne resurse, korišćenje prirode i ekologiju Državne dume Maksim Šingarkin, sporna deonica u Ohotskom moru ima veliki značaj:

- Bezuslovno, računamo na ekonomsko korišćenje. To su i biološki resursi i rude. Na ovom kontinentalnom delu pod morem koncentrisni su kolosalni prirodni resursi koji će našoj državi biti potrebni u narednim vekovima. U suštini, to su rezerve koje će pripasti našim potomcima.

Za sve države osim Rusije i Japana, privredna delatnost u centru Ohotskog mora je otežana zbog geografskog položaja. To je, po mišljenju stručnjaka, još jedan argument u korist zahteva Rusije. A uspešan završetak epopeje u Ohotskom moru će povećati šanse Moskve prilikom razmatranja ažurirane molbe za grebene Lomonosova i Mendeljejeva.