Kometa veka se približava Marsu

Kometa ISON koju neki naučnici nazivaju kometom veka danas će proći pored Marsa. Maksimalno zbližavanje sa Crvenom planetom će se desiti u pola deset uveče po moskovskom vremenu ili tačnije u 21:28. Nebeska tela će deliti torpilike 11 miliona kilometara. A krajem novembra ISON će se dobro videti danju i može čak da zaseni Mesec. Istina, astronomi još nisu potpuno sigurni u to.

Kometu ISON su otkrili Rus Artjom Novičonok i Belorus Vitalij Nevski. Prošle godine, oni su proučavali na kompjuteru snimke neba napravljene teleskopom na jugu Rusije, u gradu Kislovodsku. Istraživači su obradili snimke specijalnim programom za traženje kometa i asteroida. Novom objektu su dali ime ISON po prvim slovima naziva kompjuterske mreže namenjene distancionom upravljanju teleskopima, za koju je priključen kislovodski opservatorijum. Uskoro, kometu su našli na ranijim snimcima. To je omogućilo da se precizira njena orbita. Ispostavilo se da se kometa prvi put uputila ka Suncu iz oblaka Orta – gigatnske sfere ledenih stena koja okružuje Sunčev sistem. Naučnici nameravaju da prouče sastav kosmičkog putnika koji čuva pečat međuzvezdane sredine. Zbližavanje sa Marsom pruža takvu mogućnost. Na kometu su usmerene sve naučne stanice za proučavanje Marsa: tri orbitalna uređaja kao i marsohodi Oportjuniti i Spirit. Naučni saradnik Astronomskog instituta RAN Dmitrij Kononov je uveren:

- Treba dobiti detaljne podatke o hemijskom sastavu, pošto je to uvek zanimljivo. Komete, posebno one koje su došle iz oblaka Orta, čuvaju informaciju o prvobitnom sastavu supstance od koje je formiran Sunčev sistem. Ako budu dobijeni precizni podaci, to će biti vrlo korisno za nauku.

Zahvaljujući kometi, stanice na Marsu će proveriti sposobnost ciljanja na relativno brzi objekat i praćenja njegovog kretanja. Najpovoljniji period za posmatranje komete sa površine Crvene Planete će trajati nekoliko sati. Randevu će takođe biti u vidnom polju kopnenih ospervatorijuma i mnogobrojnih amatera. Između ostalog, oni su pomalo razočarani: pretpostavljalo se da će kometu veka moći da vidi i običan binokl već u avgustu. Ali nastupio je oktobar i ISON se vidi samo kroz teleskop. Da li će ona moći da zaseni Mesec? Kako smatra stariji naučni saradnik Pulkovske Opservatorije Sergej Smirnov:

- Bilo je saopštenja da se jačina izjednačava, mada je ona bila slabija nego što smo očekivali. Teško je prognozirati jačinu komete. Prilikom zbližavanja sa Suncem mogu da se dešavaju eksplozivni procesi – ne samo mirno isticanje supstance koja se postepeno zagreva, već neočekivane i nagle erupcije. Prognoza nije pouzdana. Ali nadamo se da će jačina ipak biti velika.

Posle presecanja Zemljine orbite ISON će proći 19. novembra pored Merkura. A 28. novembra kosmički putnik će preteći Sunce. U to vreme kometa će biti vrlo sjajna i moći će da je vide svi stanovnici Zemlje. Grandiozni nebeski spektakl sa nestrpljenjem očekuju naučnici, nastavlja Sergej Smirnov.

- Može se desiti da komete međuzvezdanog porekla imaju drugi sastav i strukturu od onih koje su se rodile bliže centralnoj oblasti Sunčevog sistema. Tu podelu kometa na klase treba istražiti. Ovde je mnogo nerešenih problema.

Za sada se ne zna do kraja kako će se međuzvezdana kometa ponašati prilikom zbližavanja sa Suncem. Ako se ona ne raspadne na celove pod dejstvom visokih temperatura, ljubitelji astronomije će moći da je posmatraju golim okom do kraja decembra. A sredinom januara pre nego što odleti u dubine kosmosa – ona će pokloniti meteorsku kišu: Zemlja će proći kroz ostatke kometinog repa.

Boris Pavliščev,