Evropska kriza: novo poglavlje

Evropska unija je ponovo primorana da se pozabavi stanjem stvari u problematičnim zemljama. Na zasedanju Evrogrupe u Luksemburgu očekuje se predstavljanje nacrta budžeta zemalja članica EU i debate povodom finansijske situacije u Portugaliji. A 15. oktobra trojka – Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF razmotriće ekonomsko stanje stvari u Grčkoj.

Indikativna činjenica. Evrogrupa koja objedinjuje ministre finansija 17 zemalja zone evra razmatra parametre nacionalnih budžeta u uslovima kada na nivou EU još uek nije donet perspektvni plan organizacije za 2014-20. godinu. To ne samo da označava tekuće neslaganje, već i nagoveštava da će narednih godina Evrogrupa i Evropska komisija ponovo morati da unose hitne izmene u glavni finansijski dokument EU. Jer krizna sitaucija ostaje u dve najproblematičnije na današi dan države zone evra – u Grčkoj i Portugaliji.

Grčka naredne godine neće moći da ispuni obaveze za uvećanje prvobitnog proficita budžeta, preuzete u okviru programa pružanja međunarodnih kredita: pozitivni saldo će dostići 1,1% unutrašnjeg bruto proizvoda u odnosu na ciljanih 1,5% unutrašnjeg bruto proizvoda – tvrdi američko poslovno izdanje Vol Strit Džornel, pozivajući se na podatke MMF. Prema mišljenju lista, to može da oteža i tako napete pregovore Grčke sa trojkom kreditora. Evo šta je rekao u vezi sa tim za Glas Rusije rukovodilac Moskovske škole ekonomije Moskovskog državnog univerziteta, akademik RAN Aleksandar Nekipelov:

- Spasiti situaciju u zoni evra – a ja mislim da su, strogo govoreći, u svetu svi zainteresovani za to da ona bude spasena – moguće je ne na osnovu prebacivanja odgovornosti sa političara na bankare, a sa bankara na još nekog, već na osnovu vrlo ozbiljnih krupnih odluka. Ove odluke treba da budu vezane za izdvajanje dodatnih velikih sredstava i naglo ograničenje finansijskog suvereniteta, i sa donošenjem celovitog dugoročnog programa za izlaz iz krize.

Uz to sopstvena istraga koju je sprovela agencija Blumberg pokazala je da situacija u Grčkoj 2014. godine može da se ispostavi još gorom i da dovede do pravog bankrotstva. Tako da razmišljanja o tome da je Grčka već mnogo uradila u okviru pojedinih zahteva EU i MMF imaju sumnjiv karakter, primetio je u razgovoru za Glas Rusije rukovodilac Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN Aleksej Kuznjecov.

- Postoji dobra ruska izreka – prebacivati sa bolesne glave na zdravu. Po pravilu, svi ekonomski programi rade samo u slučaju kada su ispunjeni svi njihovi uslovi. Recimo, izbegavanje uplate poreza je vrlo ozbiljan problem. Ako zemlja ne može sa njim da izađe na kraj, onda govoriti o tome da je zato ona izašla na kraj sa svim ostalim lukavo je. Da, antikrizni programi su zatezanje kaiša, to su vrlo nepopularne mere.

Prevladavanje budžetskih deficita nacionalnih salda samo je jedan od pravaca antikriznih napora EU. Ništa manju pretnju po finansijsku stabilnost Evrope ne predstavljaju ni dugovi njenih velikih banaka. Deficit kreditih ustanova Grčke, Irske, Italije, Portugalije i Španije već iznosi oko 10 triliona evra. Sasvim je moguće da je ta ocena smanjena. Ali čak takvi obimi zaduženosti već tri puta premašuju ukupni državni dug date problematične petorke.

Petar Iskenderov,