Evropski lav se predomislio da riče?

Komesar EU za pitanja pravosuđa Vivijan Reding na zajedničkoj manifestaciji u Vašingtonu izjasnila se protiv vezivanja pregovora o zoni slobodne trgovine između EU i SAD sa zaštitom personalnih podataka. To znači da EU faktički ne želi da oštete mogući dogovor i neće u vezi sa njim pokretati pitanje prisluškivnja od strane ANB.

Kako je rekao u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac nezavisnog Centra za zaštitu personalnih podataka u nemačkom Kileu doktor Tilo Vajhert, pozivajući se na kolege iz Evropske komisije i Evropskog parlamenta, određeni krugovi uopšte nisu zainteresovani za prihvatanje strožeg zakonodavstva o zaštiti ličnih podataka. Velika je pri tome, kako kaže Vajhert, i uloga lobista iz SAD. Pri tome onih koji predtavljaju interese ne samo velikih Internet-kompanija i trgovačkih firmi, već i samu administraciju predsednika.

Htela bih da upozorim od uključivanja u pregovarački proces teme zaštite personalnih podataka, izjavila je između ostalog gospođa evropski komesar. Dati problem se tiče osnovnih prava i sloboda građana, i zato ne može da bude deo trgovinskih pregovora, podvukla je Vivijan Reding. Po njenom mišljenju, potrebno je tražiti jedinstvena pravila zaštite podataka u Evropi i SAD. Bilo bi razumno, dodala je Reding, kada bi zakon o zaštiti prava ličnosti bio uključen u stavove koji garantuju građanima EU pravnu podršku, nezavisno od mesta boravka. To bi, po njenim rečima, bio neophodan korak u obnovi poverenja među partnerima.

Pomen poljuljanog poverenja prema atlantskom partneru vezan je, jasno, za poslednji skandal oko američkih specijalnih službi, koje špijuniraju ne samo obične građane ujedinjene Evrope, već i političke lidere. Izvesnu oštrinu sudova gospođe komesara moguće je obnasniti osobenošću njenog karaktera. Između ostalog treba napomenuti da se gospođa Reding pominje kao mogući pretendent na dužnost šefa Evropske komisije, o čemu će biti reči posle izbora za Evropski parlament u maju 2014. Istina, danas njen glas još nije zvanični u ujedinjenoj Evropi. Mada i pravi glasnogovornik teško da će se čuti ovih dana.

Čime je izazvan takav pesimizam? Novinarskim preterivanjem? Ne, rekao je u razgovoru za Glas Rusije rukovodilac nezavisnog Centra za zaštitu personalnih podataka u nemačkom Kileu, doktor Tilo Vajhert.

- Nažalost, to nije preterivanje. To je vrlo realna, mada ne i konačna ocena. Reč je o fundamentalnom pravnom smistemu zaštite personalnih podataka, čiji projekat je bio jednoglasno odobren 21. oktobra na zasedanju komiteta za unutrašnja pravna pitanja Evropskog parlamenta. A federalna vlada je stala u isti red sa Velikom Britanijom i Mađarskom, koje su pokušale da blokiraju ovaj projekat. Pri tome argumentacija nemačke strane je vrlo cinična – u Nemačkoj je tobože osiguran najviši standard zaštite podataka, a EU može da ga potkopa.

Perspktive promene prilaza Bele kuće prema privatnom životu građana, kako evropskih, tako i svojih, ne treba očekivati. Tako u krajnjoj liniji smatra zamenik direktora Instituta za političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin.

Oleg Severgin,