Sirija: nove „armije“ za rat

Armija islama u Siriji ubija jedne i bogati druge. Njena pobeda je nerealna i nikome nije potrebna. Zašto?

To da se sirijska revolucija pretvorila u džihad, činjenica je. Većina onih koga je Zapad predstavljao kao svetovne snage koje ratuju pod parolom slobode i demokratije radi spasa Sirije od tiranskog režima, sada je otvoreno izjavila o jedinstvu sa Al-Kaidom ili ima slične poglede sa njom na budućnost ove zemlje.

24. septembra u Alepu 13 islamističkih grupacija, uključujući filijalu Al-Kaide Džabhat-an-Nursa, objavilo je o udruživanju u novu alijansu – Islamsku koaliciju – i o potpunom odvajanju od svetovne opozicije koju podržava Zapad i koju predstavlja Nacionalna koalicija sirijskih revolucionarnih i opozicionih snaga i njena Slobodna sirijska armija.

To je konačno razvejalo mit rasprostranjen na Zapadu o jedinstvu Slobodne sirijske armije. U koaliciju su ušli borbeno sposobni „bojevi odredi“ Slobodne sirijske armije: Arhar-aš-Šam i Liva at-Tauhid. Šta više, Islamska koalicija je odbila pomoć Zapada. Objavljivanje otvorenog rata za vlast u Siriji od strane Al-Kaide bilo je neprijatna vest kako za SAD, tako i za Saudijsku Arabiju.

Odgovor Saudijaca je bio predvidiv. 29. septembra još 43 islamska odreda već kod Damaska izjavila su da formiraju zajedničku Armiju islama. Komandant armije je postao bivši komandir grupacije Liva-Al-Islam Zahran Aluš. Njegova brigada je ranije takođe bila u sastavu Slobodne sirijske armije. Sada upravo Armija islama u Saudijskoj Arabiji predstavlja se kao glavna snaga sirijske opozicije koja može da savlada i Asadov režim i Al-Kaidu. Da li može?

Čak za grupaciju terorista u regionu Damaska formiranje Armije islama nema ozbiljan strateški značaj: ona tako i ostaje ovde samo jedna od nekoliko grupacija. Pa i snage nisu dodate. Četrdeset pomenutih brigada i bataljona u njegovoj izjavi faktički je već postojalo pod okriljem Liva-al-Islama. Nazivi nekoliko ostalih pre toga su bili nepoznati, a ostale „nove brigade“ sasvim su male.

Ali moguće je da će Armija islama privući u svoje redove hiljade pravih patriota Sirije, umornih od nasilja terora i nepravde? Teško.

U nedavnom intervjuu kanalu Al-Džazira Zahran Aluš je jasno izrazio svoje poglede na budućnost Sirije. Po njegovom mišljenju, ono se sastoji u preporodu imperije Omejada (Drugi islamski kalifat sa prestonicom u Damasku) i čišćenju Sirije od Iranaca, Šita i Alavita. Kao i većina lidera ustanika, on vidi religiozne manjine u Siriji kao kafire (nevernike) koji treb aili da prime njegovu salafitsku interpretaciju islama ili da budu ubijeni. Povodom građanskog društva i demokratije Aluš se izjasnio još određenije: Islam ne može da dođe na vlast preko demokratije, vinograd ne može da proraste kroz trnje. Kao što se istina ne može pomešati sa laži, tako i islam ne može da postoji zajedno sa sekularizmom. Izgleda da je projekat saudijaca da naprave svoju varijantu oslobodilačke armije za Siriju još manje ostvariv nego zapadni projekat raspadnute Slobodne sirijske armije. Sirijska priča sve više liči na redovnu i smenu „sponzora“ u Avganistanu koja ne daje rezultate. Tamo je rezultat beskrajnog napajanja novcem i oružjem svih strana u konfliktu očigledan – kraj ratu se ne vidi. Možda novi beskrajni rat i jeste taj isti strateški cilj?

Ekstremističkim komandirima takav cilj se dopada. Kako je izjavio jedan od visokih zapadnih činovnika, vojni aspekat (formiranja Armije islama) nije važan. To je politički korak. Sve te nove ustaničke grupacije jednostavno menjaju nazive i stvaraju nove rukovodeće strukture. To je deo unutrašnjih političkih igara u kojima je najvažnija borba za resurse.

I tako rukovodstvu novih armija ogromna bogatstva, običnim borcima smrt, stanovništvu Sirije stradanja i strah. I nikakvih pregovora, dok Sirija ne postane ili islamistički emirat Al-Kaide ili salafitski kalifat. Ona, naravno, neće postati. Ali dok se za rat daje novac, biće i povod da se on nastavi.

Vadim Fersovič,