Dnevni red za narednu godinu

Plenarna sednica Evropskog parlamenta koja počinje u Strazburu treba ne samo da rezimira rezultate godine na izmaku u EU, već i da označi perspektive za budućnost. A one za sada ostaju maglovite, mada je Evropska komisija bukvalno poslednjih dana dala novi impuls jednom od svojih ambicioznih projekata – uvođenju mehanizma budžetskog nadzora. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Evropska komisija nije slučajno požurila da predstavi plan budžetskog nadzora uoči zasedanja Evropskog parlamenta. Upravo povodom finansijskih i ekonomskih problema očekuju se najoštrije debate – i višem izvršnom organu EU važno je da ide na njih ne sa praznim rukama. Predstavljen projekat je sračunat u prvom redu na 13 zemalja članica zone evra koje ne spadaju u kategoriju problematičnih – tačnije izuzimajući Grčku, Irsku, Kipar, Portugaliju...

Ipak teško je ne primetiti da mere koje preduzima EU sračunate su više na perspektivu nego na tekuću situaciju u problematičnim zemljama. Osim toga, Evropskoj komisiji tako i nije pošlo za rukom da reši ključni zadatak – da proširi jedinstvene planove i mehanizme nadzora na sve države članice EU, između ostalog na Veliku Britaniju. Ova činjenica ne izaziva više posebno čuđenje, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov. Po njegovim rečima, radi se o čitavom kompleksu mera koje se tiču pre svega nacionalnog zakonodavstva, a zato zahtevaju posebne napore od Brisela.

Odbijanje Velike Britanije i drugih zemalja da se pridruže merama budžetske kontrole čak tržišta primaju mirno. Međutim, u suštini reč je o reivdiranju Lisabonskog sporazuma EU, koji je vršio ulogu evropskog ustava. Jednostavno sama po sebi sintagma Lisabonski sporazum skoro da se ne čuje: govore o izmenama i gotovo. Što se tiče automatski ugrađenih regulatora u mehanizma, koliko ja shvatam, oni treba da budu napravljeni na nivou nacionalnih država, na nivou ustavnih sudova i tako dalje.

Mnogo će zavisito od odlučnosti i principijalnosti Evropske CB kao glavnog finansijskog regulatora EU, objašnjava rukovodilac Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN Aleksej Kuznjecov.

- Reč je u suštini o problemu statusa Evropske CB. ECB pokušava da sačuva svoju autonomiju u odnosu na nacionalne vlade. I to je u principu dobra stvar. Ali u kriznim momentima ona se uvek podvrgava osudi. I naravno da same zemlje napipavaju koliko će ECB popuštati.

Pozitivan spoljni fon za aktualno zasedanje Evropskog parlamenta bio je fiksiran poslednjih dana rast tržišta fondova u čitavom svetu.

Petar Iskenderov,