Sarajevski atentat iz perspektive evropske štampe

Evropska štampa je dočekala sarajevski atentat sa protivrečnim komentarima. Na gledišta vodećih novina tog vremena primetan je uticaj zvanične politike njihovih zemalja. Austro-ugarske i nemačke novine su bile na jednoj strani, kao i njihove političke elite, dok su na drugoj strani bili francuski i ruski listovi, čije države su bile članice "Antante".

Na primer, list "Ruskie vedomosti" pišu, nakon pogroma Srba u Sarajevu, da je Habsburška imperija pokazala "kulturnom svetu, upečatljivu sliku zverstva, koje se stvara u ljudskoj psihi, pod stalnim uticajem oštre i neumoljive nacionalne borbe. U Austriji su odavno interesi te borbe stavljeni iznad svih drugih interesa društva. Nacije su jedne drugoj objavile večni rat bez kraja i bez predaha: sami ugovori između njih su, obično, ili savezi dva naroda protiv trećeg, ili privremena primirja do novih ratnih dejstava. Postojala je nada da će demokratska reforma izbornog zakona, kojom bi se težište, parlamentarnom borbom, prenelo na ekonomske interese širokih narodnih masa, oslabiti nacionalni antagonizam. Međutim, ove nade nisu ostvarene. Naprotiv, nacionalne struje su zauzele nove pozicije."

Drugi list "Ruska Slovo" karakteriše nadvojvodu Franca Ferdinanda kao aktivnog austrijskog nacionalistu, antisemitu, klerika i "dušu“ progona bosansko-hercegovačkih Slovena, čije stupanje na presto su sa zebnjom očekivali narodi Austrije. "To nije ludost - to je katastrofa, nečuveni rezultat austrijske "nacionalne" politike. Sistematski progoni "pokroviteljskih" nacijaod strane austrijskih carskih šovinista, progon na nacionalnoj osnovi škola, jezika i kultura "pridruženih“ naroda, militantni nacionalizam, taj večni gnojni čir ujedinjene imperije – to je atmosfera, zatrovana ljudskom mržnjom, to je ta osnova na kojoj se odigrala strašna katastrofa."

A kako je pisala druga strana? U antisrbskoj kampanji koju su vodile nemačke i bečke novine, uporno se iznosila tvrdnja da je Srbija preko organizovane grupe pripremala seriju napada u BiH. Bečki list "Reichspost" ide i korak dalje: "Ne treba zaboraviti da je Beogradom, iza svih njegovih tajnih i javnih nastupa rukovodila Rusija".Ovakve optužbe su izazivale veoma neprijatan utisak u Sankt-Peterburgu. U vezi sa tim, iz vladajućih krugova su upozoravali da "bez obzira na jačinu bola Austrije, nemačka štampa ne bi trebala u ovom slučaju prelaziti dozvoljenu granicu".

Članak vojnog lista "Danzer`s Armee-Zeitung se rezignirano obraća neprijateljima dvojne monarhije: "Radujte se, neprijatelji Austrije! Zaista imate sreće... Vi ste uništili našu veru u budućnost... Vi, psi, ste možda bolje znali od nas Austrijanaca, da bi vas Franc Ferdinand gonio kao stado ovaca i da bi vam uterivao strah od Austrije... I zato ste ga ubili... Sve nelojalne elemente treba poterati u smrt, pse zatrti i ponovo naseliti zemlju. Sa Srbijom, moralnim inspiratorom ove zavere, treba se odmah razračunati!"

Opšti ton novinskih članka u Berlinu je neprijateljski raspoložen prema Srbiji i Slovenima uopšte. "Berliner Tgb" piše: "Zločin je rezultat srpske mržnje prema Austriji. Povorka nadvojvode je bila žrtva velike mržnje koja se nakupljala u srbskom narodu poslednjih nekoliko godina prema austrijskoj politici".

Berlinski "Vossische Zeitung" je sa velikim žalom ispratio nadvojvodu: „Na ubijenog su polagali nade milioni. Poznavao je ljude kojima se može poveriti upravljanje zemljom i vojskom, znao je šta je državi potrebno. Sada je sve uništeno. Smrt naslednika prestola otvara strašnu zagonetku. Na vidiku nema nikog ko bi Austriji doneo mirnije i bolje sutra. Čuje se samo zlokobni šum za one odakle je stigao napad.

"Tageszeitung" smatra svojom dužnošću da upozori da je budućnost Austrije i Mađarske obavijena gustom maglom. Položaj carstva se nalazi u senci zebnje i nesigurnosti.

Čak ni umereni mađarski „Magyar Hizlaga“ nema sumnje da treba Srbe kazniti:"Mi nikada nismo pripadali onima, koji su progonili Srbe niti smo se zalagali za pohod na Srbiju. Ali pred licem ove katastrofe, moramo priznati da smo pred dilemom čija odluka ne izaziva sumnju: ili ćemo Srbiju naterati da nas poštuje ili ćemo propasti".

Tako je vođena propaganda na protivničkim stranama. Ovo je bio tek početak...

(Nastaviće se)

Milena Cmiljanić,