Saradnja u kosmosu: problemi i perspektive

Od početka XXI veka svet je stupio u novu „kosmičku trku“. U Evropi se pitanjima istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora bavi regionalna organizacija Evropska kosmička agencija (ESA). Ona ima 20 stalnih članova, u nekim projektima učestvuju i Rusija, Kanada i Mađarska. Agencija se bavi izradom i realizacijom projekata, kako isključivo naučno-istraživačkog karaktera, tako i onima koji su perspektivni s tačke gledišta strateške bezbednosti i odbrane.

Dopisnici „Glasa Rusije“ su razmotrili probleme saradnje u kosmosu s vodećim stručnjacima evropskih zemalja. Stručnjak berlinskog fonda „Nauka i politika“ (SWP) Marsel Dikov (Marcel Dickow) izdvojio je projekte od posebne političke važnosti:

- Već se realizuje projekat GMES, koji sad nosi naziv „Kopernik“ (Copernicus) – to je program za monitorinog Zemlje. U njemu postoji i komponenta bezbednosti, ali se pre svega koristi za praćenje okoline. Drugi projekat je „Galileo“ – satelitski sistem za navigaciju Evropske unije. Treći projekat se odnosi na monitoring kosmičkog prostora. Njegov osnovni cilj je otkrivanje kosmičkog smeća. Ovaj projekat je dobio političku podršku od strane EU, ali se trenutno priprema isključivo u okviru ESA.

Pritom je Marsel Dikov istakao da partnerstvo, po pravilu, nije jednostavnog karaktera. Primera radi, dovoljno je pogledati saradnju prilikom realizacije „Galileo“ i GPS. Nije tajna da su SAD prilično dugo vremena pokušavale da osujete rad samostalnog sistema satelitske navigacije u Evropi.

Prilikom realizacije zajedničkih evropskih kosmičkih projekata  treba istaći da pored njih postoje i nacionalni, i bilateralni i trilateralni programi – dolazi do određenih praktičnih poteškoća, pre svega finansijskog karaktera. Tako je 2013. godine Španija smanjila svoje uplate Evropskoj kosmičkoj agenciji (EKA) za više od dva puta. Estel Kardeljak Gali (Estel Cardellach Galí), naučni saradnik Institita za kosmička istraživanja u Barseloni (Instituto de Ciencias del Espacio) objašnjava:

- U celini, kriza u Evropi praktično nije uticala na delatnost Evropske kosmičke agencije. Bez obzira na to što je niz država-članica ove organizacije doneo odluku da smanji svoje uplate zbog štednje, investicije od strane novih zemalja koje su ušle u ovaj prestižni klub, omogućile su da se izbegnu eventualne negativne posledice. Ako je neko nastradao, to su samo one države koje su se orijentisale na štednju u ovoj oblasti, između ostalog, Španija.

Nedavno je prvi španski astronaut Petro Duke (Pedro Duque) na sličan način opisao situaciju i istakao je da u narednim godinama Kina može ostaviti daleko iza sebe sadašnje „gospodare“ u svemirskoj grani – SAD, Rusiju i Evropu. Bezuslovno, u kosmičkoj oblasti se pojavljuju novi, ozbiljni igrači – mišljenju kosmonauta-naučnika Dukea se pridružuje Estel Kardeljak Gali, ali nije tako lako pomeriti trojku lidera s njihovih pozicija. Kosmička grana se ne rađa po zamahu čarobnog štapića: za to su potrebne godine upornog rada, naučnih istraživanja i investicija. Međutim, zemlje koje se brzo razvijaju imaju vrlo ozbiljan adut – jaku motivaciju.

Marsel Dikov smatra da za dalju plovidbu u „kosmičkoj odiseji“ treba otkloniti postojeće probleme:

- Danas postoji istorijski nastalo, ali ne sasvim uspešno, partnerstvo između ESAi EU. I to je nesumnjivo jedan od glavnih problema evropske politike u osvajanju kosmičkog prostora koji države-članice treba da reše u najskorijoj budućnosti.

Marsel Dikov ne isključuje mogućnost da saradnja između Evropske unije i Evropske kosmičke agencije uskoro bude potpuno drugačija.

Popova Irina, Čeburaškin Viktor,