40 godina ruskih mirotvoraca

Ruski vojnici su pre 40 godina prvi put stavili plave beretke mirotvoraca Organizacije ujedinjenih nacija. Njihov prvi zadatak je bio posmatranje poštovanja uslova primirja na Bliskom istoku. Od tada, ruski mirotvorci aktivno doprinose osiguranju vojno-političke stabilnosti u celom svetu.

Mirotvoračka aktivnost UN započeta je 1948. godine. Nakon četvrt veka, 25. novembra 1973. godine, u Kairu su prvoj grupi sovjetskih oficira svečano uručena obeležja uniforme pripadnika vojske UN – plave beretke i šlemovi. U početku je njihova misija imala zadatak posmatranja poštovanja sporazuma o prekidu vojnih akcija između sukobljenih strana. Ali prošla su vremena mirotvoraca, koji pešače duž linije prekida vatre. Današnje mirotvoračke operacije UN faktički rešavaju zadatke obnove zemalja, koje su se našle na rubu propasti nakon sukoba, koji su ponekad trajali desetinama godina. Zajedno sa kolegama civilima, mirotvorci organizuju izbore, učestvuju u formiranju lokalnih policijskih snaga, bave se zaštitom ljudskih prava, organizuju dobrovoljno razoružavanje stanovništva, bave se razminiranjem teritorija.

Odluke o preduzimanju mirotvoračke misije donosi Savet bezbednosti UN, Rusija, kao stalni član Saveta bezbednosti aktivno učestvuje u međunarodnoj mirotvoračkoj aktivnosti, pritom ne samo pod okriljem UN, ističe vojni komentator Viktor Baranec.

- Ruski mirotvorci uspešno su bili angažovani na afričkom kontinentu, izuzetno dobro su delovali tokom sukoba u Jugoslaviji. Dosta smo uradili da tamo bude manje prolivanja krvi. Osim toga, danas možemo reći da je mirotvorački ruski kontingent zaustavio krvoproliće među narodima Moldavije i Pridnestrovlja početkom 90-tih godina. Mi se i danas nalazimo na ovom veoma važnom političkom rubu, sprečavamo da se strane ponovo late za oružje.

Nažalost moramo priznati, da je proteklih decenija u svetu znatno porastao broj i međudržavnih i unutrašnjih sukoba. I često, treće snage, pod obeležjem mirotvoračke misije podržavaju jednu od sukobljenih strana, radi ostvarivanja svojih nacionalnih interesa. U takvim uslovima mirotvoračka delatnost UN zaista je od neprocenljive vrednosti. Ali za efikasan rad u savremenih uslovima, potrebne su promene u UN, smatra zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu, Pavel Zolotarev.

- Do današnjeg dana nisu realizovani predlozi, koje je podnela i Rusija, a u vezi kardinalne reforme organa vojne uprave Organizacije ujedinjenih nacija. Kao prvo, da bi one bile sposobne da preuzmu obavljanje mirotoračkih operacija. Kao drugo, - UN moraju da imaju svoje mirotvoračke snage, koje su pripremljene za izvršavanje odgovarajućih zadataka. A ne da se, kao što se danas radi, - svaki put rešava pitanje organizacije koalicije mirotvoračkih snaga.

U istoriji UN je bilo pokrenuto preko 60 mirotvoračkih misija. Danas su aktivne 16, među njima na Bliskom istoku, u Zapadnoj Sahari, Maliju, Libiji. Kongou, Sudanu. Rusija učestvuje u 10 mirotvoračkih operacija. Ovu aktivnost neprocenljivog značaja prati svakodnevni rizik. U znak sećanja na poginule mirotvorce UN utvrđena je specijalna nagrada – Medalja Daga Hamaršelda, Generalnog sekretara UN, koji je poginuo u mirotvoračkoj operaciji u Kongou. Na drugoj strani medalje ispisane su reči: „Mirotvorstvo – nije vojnički posao. Ali mogu da ga izvrše samo vojnici“.

Natalija Kovaljenko,