Crveni trg svakom rejonu

Šta da se učini da bi život gradskih periferija postao komforniji? Odgovor na to pitanje su 5. i 6. decembra tražili učesnici Međunarodnog urbanističkog foruma u Moskvi. Svetski eksperti u oblasti urbanistike razmenjivali su iskustvo i razmatrali perspektive razvoja savremenih aglomeracija.

Prvi dan foruma je bio posvećen svetskom iskustvu u razvoju velegradova. U diskusijama su učestvovali delegati iz 26 zemalja. Drugog dana su razmatrali današnje stanje i mogućnosti razvoja Moskve. Grad stalno raste, zato većina stanovništva živi na periferiji. U tim uslovima posebnu pažnju treba dodelivati životu necentralnih rejona. Međutim, nije lako izraditi adekvatnu urbanističku politiku, izjavio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.

- Još teže ju je realizovati u praksi. Pre svega zato, što se periferija grada u njegovom starom delu sastoji od građevina. Drugo, ona je veoma heterogena. S jedne strane, to je teritorija formirane izgradnje, gde ima stanova, a malo radnih mesta. S druge strane, to su stare industrijske zone, mnoge od kojih, s jedne strane se nalaze u neprivlačnom stanju, s druge, pripadaju mnogim privatnim investitorima, čije interese je veoma teško uzeti u obzir u okviru jedinstvenog projekta.

Pri tome u razvoju stambenih i industrijskih rejona je neophodno postići balans stanova i radnih mesta – upravo takav zahtev gradske vlasti upućuju graditeljima. Samo tako može da se izbegne monocentričnost grada, smatra zamenik gradonačelnika Moskve za pitanja saobraćaja Maksim Liksutov.

- Kada pitate, gde je centar Moskve, mnogi kažu: Crveni trg. Naš je zadatak da pružimo svakom rejonu svoj centar. To je centar za dokolicu, odmor, koncentracija radnih mesta. Danas, kada se 45 odsto radnih mesta nalazi u centru, migracija ujutro i uveče onemogućuje nalaženje brzog izlaska iz te teške situacije, povezane sa kretanjem prema centru.

Prema mišljenju svetskih eksperata, potrebno je ne samo pomeriti težište između periferije i centra – potrebno je stvoriti novu vrstu grada: aglomeracija centra, periferije i predgrađa. Uspelo rešenje takve politike su Veliki London ili Veliki Pariz, koji obuhvataju bliske regione. Moskvi je potreban jedinstveni plan za nju i Moskovsku oblast. Razvoj infrastrukture i transportnog sistema je ključni zadatak za sve teritorije Moskve, - izjavio je zamenik gradonačelnika Moskve za pitanja urbanističke politike i izgradnje Marat Husnulin.

- Postavili smo sebi veoma ambiciozni zadatak: da stvorimo na novoj teritoriji Moskve 1 milion radnih mesta tokom 20 godina, time premestivši poslovnu aktivnost bliže periferijama. Svakako je glavno pitanje razvoja grada transportni sistem. U Moskvi ima 324 kilometra metroa. Za 8 godina ćemo sagraditi još 160 kilometara.

Još jedno važno urbanističko rešenje moskovskih vlasti je uređenje akvatorije reke Moskva. Međunarodni konkurs za najbolji projekat planira se raspisati iduće godine. Ove godine su razmotreni rezultati konkursa «Šta želi Moskva», u čijem okviru aktivni građani su predložili ogroman broj originalnih ideja za grad: od ulične baterije za grejanje ruku sve do modulnih pijaca.

Marija Baljabina,