Rekordni prinos žitarica neće nahraniti gladne

Rekordni svetski prinos žitarica očekuje se 2013. godine. Prema prognozi FAO do nove godine će biti sakupljeno 2,5 milijarde tona različitih žitarica. To je skoro 8,4% više od prošlogodišnjeg nivoa. Uporedo sa tim FAO upozorava da se situacija oko prehrambene bezbednosti u nekim delovima Afrike i Azije pogoršava. Po mišljenju stručnjaka UN, to može da dovede do uvećanja broja gladnih u svetu.

Ove godine vreme je bilo povoljno za farmere. Pšenice, stočne hrane, pirinča sakupljeno je mnogo više nego prethodne godine. Ali najbolji pokazatelji zabeleženi su u proizvodnji kukuruza, posebno u Rusiji, SAD i u Ukrajini. Ovde su pomogli ne samo vremenski uslovi, već i umeće agraraca da prepoznaju potrebe tržišta i da uvećaju useve, ističe predsednik Ruskog žitnog saveza Arkadij Zločevski.

- Rast pokazatelja svetskih prinosa desio se u prvom redu na račun proizvodnje kukuruza. Potražnja za njim prošle sezone je takođe rasla, ali nije bila zadovoljena u dovoljnoj meri. Sada se proizvodnja prilagodila uvećanoj potražnji, uvećane su površine, vreme je bilo dobro. Zato se i desio rekordni prinos.

Prema mišljenju stručnjaka FAO, uvećanje svetskih rezervi žitarica će dovesti do toga da će odnos rezervi prema potrošnji dostići 23%. Ali bez obzira na to, broj gladnih na planeti neće biti smanjen. Naprotiv, u nizu zemalja Afrike i Azije ovaj problem će biti još akutniji. Negde, između ostalog na Filipinima, takva situacija se pojavila zbog elementarne nepogode. Ali često nedostatak hrane se objašnjava banalnim siromaštvom ljudi, ističe Andrej Sizov, direktor analitičkog centra SovEkon, koji se specijalizuje za analizu agrarnih tržišta.

- Problem gladi – a sada u svetu po ocenama FAO, gladuje oko milijardu ljudi – to nije pitanje faktičkog nedostatka žitarica. To je pitanje niskih prihoda stanovništva. Pošto prehrambena bezbednost nije zavisnost od uvoza. Prehrambena bezbednost po određenju istog tog FAO fizička je i finansijska dostupnost namirnica za stanovništvo. Grubo govoreći, ljudima nedostaje novca kako bi kupili sebi hranu, zato oni gladuju. Uporedo sa tim u razvijenim zemljama značajni deo namirnica, nekoliko desetina procenta, jednstavno se baca na đubrište.

I to, iako su danas na međunarodnom prehrambenom tržištu prilično niske cene. Na deo poljoprivrednih kultura čak previše niske, smatraju proizvođači. Zato predstoji neizbežni skok cena namirnica i žitarica, ubeđen je analitičar agrarnih tržišta Andrej Sizov.

- Ako se govori o cenama žitarica, sada se one nalaze na niskim nivoima u odnosu na pokazatelje poslednjih godina. Za kukuruz su praktično krahirale: u poslednjih mesec dana cene kukuruza su pale jedan i po put. Ali u celini, po meni, epoha niskih cena je završena. Svetu su potrebne više cene kako bi postojala sredstva za investicije u agrotehnologije, kako bi se uvećala površina useva i povećao prinos, kak obi planeta mogla da nahrani sebe u budućnosti.

Preliminarne prognoze eksperata za prinos ozime pšenice posejane u Severnoj polulopti, takođe su vrlo optimistične. Uporedo sa tim prezasićenost tržišta ne preti. Stanovništvo Zemlje raste, njegove potrebe se uvećavaju. U tom kontekstu u agrarce se polažu posebne nade.

Natalija Kovaljenko,