Kineska sovjetska strategija u pogledu nosača aviona

Kako Kina stupa u vojno suparništvo sa SAD formiranje u relativno kratkom roku mogućsnosti za borbu protiv grupacija nosača aviona od strane Kine postaje sve značajnije. Istovremeno, u većini pravaca razvoja svog potencijala borbe protiv nosača aviona Kina za sada daleko zaostaje za SSSR.

Ključna komponenta sovjetskih snaga za borbu protiv nosača aviona bile su divizije bombardera Tu-22M2 i Tu-22M3 sa krstarećim raketama H-22. Ovi avioni su predstavljali vrhunac razvoja sovjetske mornaričke raketonosne avijacije. Ipak operacija za uništenje jedne udarne grupe nosača aviona zahtevala je istovremenu primenu bar jedne divizije mornaričke raketonosne avijacije. Ona je imala u svom sastavu oko 90 aviona. to je mnogo više nego ukupan broj bombardera N-6 u čitavoj mornaričkoj avijaciji NOAK i uporedivo za brojem u kineskim oružanim snagama.

Gubici čak u slučaju uspešne primene divizije očekivali su se vrlo visoki. Pretpostavljalo se da će biti izgubljeno oko pola njenog sastava, neki avioni, na primer oni koji vrše konačno izviđanje ciljeva i osiguravaju precizno ukazivanje cilja raketama bili su osuđeni na pogibiju zajedno sa svojom posadom još u etapi planiranja napada. Uspeh napada je zavisio od niza faktora, pre svega od dobijanja pouzdanih podataka o tome gde se nalazi cilj. Ovi zadaci su se rešavali uz pomoć aviona za izviđanje Tu-95RC i satelitskog sitema za ukazivanje cilja Legenda. Ipak avioni za izviđanje imali su slaba mesta, a satelitski sitem nije radio dovoljno pouzdano. Zato u mirnodopsko vreme svaku američku udarnu grupaciju nosača aviona je pretio sovjetski nadvodni bojni brod, koji je vršio vizualno posmatranje i neprekidno prenosio koordinate protivnika. U slučaju početka bojevih dejstava ovaj brod pre svog neumitnog uništenja trebalo je da stigne da nanese nosaču aviona maksimalnu štetu.

Delovanje mornaričke avijacije trebalo je koordinisati sa napadima nosača aviona raketnim krstaricama i nuklearnim podmornicama sa teškim krstarećim raketama. Ukupno to je pružalo prilično veliki stepen sigurnosti u prevladavanje sistema odbrane nosača aviona i njegovo uništenje. Istovremeno i raketne krstarice i nuklearne podmornice takođe su spadale u krajnje skup tip naoružanja.

Kineske snage namenjene odbijanju potencijalne američke intervencije u moguće konflikte u Azijibez obzira na izsvesnu sličnost strategije, malo liče na sovjetske. Kina nema ni raketne krstarice, ni nuklearne podmornice koje nose teške supersonične krstareće rakete. Broj daljnjih bombardera koji nose rakete u kineskoj floti je kranje mali.

Udarna snaga kineske mornaričke avijacije u mnogome se sastoji od taktičkih lovaca i bombardera opremljenih relativno lakim protivbrodskim raketama. Zadaci takvih snaga, verovatno se ograničavaju prvim lancem ostrva i vodama oko Tajvana, što omogućava da se ne gradi ogromna flota teških bombardera. Kina ima novi tip oružja – protivbrodske balističke rakete, ali njihove realne mogućnosti za sada su zagonetka. Kineska flota takođe aktivno se popunjava dizel podmornicama.

SAD usmeravaju na suprotstavljanje kineskoj strategiji dovoljne reusrse. Jedan od rezultata će biti porast mogućnosti sistema PVO američkih brodskih formacija. Kao efikasna strategija suprotstavljanja Kini takođe se razmatra blokada strteških pomorskih komunikacija. Oslanjanje na protivbrodske balističke raketa kao na rešenje svih problema previše je opasno. Verovatno u određenoj fazi kineska flota će morati da izvrši strateški izbor razvojnih puteva.

Vasiliij Kašin,