Smrt sa neba: premoć bespilotnih letelica

Let prve kineske nevidljive bispilotne letelice napravljene uz korišćenje tehnologije stels u trajanju od 17 minuta bio je ostvaren 21. novembra ove godine. Prema podacima nekih eksperata, Kina već zauzima drugo mesto u svetu posle SAD po broju bespilotnih letelica vojne namene.

Vrlo je teško realno ocenjivati upravo kineski park bespilotnih letelica zbog krajnje oskudnih informacija o odbrambenom potencijalu Kine. Ali sasvim se pouzdano zna da po razmerama primene bespilotnih letelica vode SAD i Izrael, a po tehnološkom nivou u datoj oblasti ih dostižu zemlje EU. Predstavnici korporacija za proizvodnju aviona, između ostalog i ruskih, pregnoziraju narednih godina smanjenje do 40% pilotiranih aviona i helikoptera u ratnom vazduhoplovstvu vodećih sila. Proizvođači aviona se zasnivaju na proračunima svojih analitičara koji tvrde da je sledećoj, šestoj generaciji avijacije, pripremljena bespilotna budućnost.

Ipak među ekspertima nema jedinstvenog viđenja perspektive razvoja bespilotnih letelica. Tako ekspert ruskog izdanja Nezavisni vojni pregled Vladimir Ščerbakov uveren je da u toku bar narednih 5 godina u vojno-vazduhoplovnim snagama vodećih zemalja sveta neće doći do radikalnog odnosa brojnosti bespilotnih letelica i pilotiranih letelica.

- Zato što još nisu do kraja odrađena razna pitanja primene bespilotnih letelica. Za sada ipak primena pilotiranih letelica u većini slučajeva u avijaciji ostaje efikasnija nego primena bespilotnih. U dugoročnoj perspektivi može se naravno očekivati da postepenim razvojem tehnologija proizvodnje kako samih bespilotnih letelica, tako i sistema koji se na njima primenjuju, tačnije sistema upravljanja, naoružanja, veze i slično, da će postepeno one istisnuti iz različitih niša pilotirane letelice.

Ipak bespilotni sistemi imaju i niz bitnih nedostataka tehničkog i pravnog karaktera. Ako bespilotna letelica deluje na osnovu programa položenog u nju, njenu maršrutu je nemoguće otkazati ili promeniti. Kontrola nad letelicom kojom se upravlja sa razdaljine može da se nađe u rukama neprijatelja ili da se oslabi uz korišćenje prostih kompjuterskih programa. Slični presedani su se dešavali sa američkim bespilotnim letelicama u Iraku, u Avganistanu. Bespilotna letelica kojom upravlja veštačka inteligencija nije uvek u stanju objekstivno da oceni situaciju i može da donese pogrešne odluke o napadu. Rezultat takvih napada su bile stotine žrtava među civilima i u Iraku, i u Avganistnu, i u Pakistanu.

Razvoj bespilotnih kompleksa neizbežno postaje element savremene trke u naoružavanju. Od 2003. do 2012. godine svetske narudžbine raznih tipova bespilotnih letelica su premašile sumu od tri i po milijarde dolara.

Nikita Sorokin,