Povratak juvelirnim tradicijama u Rusiji

Ruski imperator Petar Prvi je 1719.godine izdao ukaz, prema kojem je državno blago moralo biti smešteno u posebna skladišta, koja su zvala renterija ili riznica. Tokom vladavine Ekatarine Druge, u modu su ušli komadi nakita sa brilijantima: minđuše, dugmići, trake, narukvice, tabakere. Neretko su se brilijatni koristili zajedno sa drugim dragim kamenjem. Ekaterina Velika je značajno povećala kolekciju ovih juvelirnih dragocenosti i ovi predmeti danas čine deo „Fonda dragog kamenja i plemenitih meatla“ -Almazni fond, u moskovskom Kremlju. Ova je ekspozicija posebno posećena od strane turista. Ovde su predstavljeni ne samo stari predmeti, već i savremeni, izabrani na konkursima, koje od 2000.godine održava „Gohran Rusije“- naslednik Petrove riznice.

Govori rukovodilac Gohrana Rusije Andrej Jurin

- Takmičenje „Rusija 21.vek“ trebalo bi da sa jedne strane probudi interes kupaca ka ruskim dragocenostima i nakitu, a sa druge, da se da mogućnost ruskim umetnicima da izraze svoje ideje u plemenitim metalima i draguljima. To ne bi trebalo da bude obavezno, to su veoma skupi ukrasi, ali mi svi želimo i da kupujemo i da poklanjemo lepe poklone. Ovakva takmičenja otkrivaju nova imena, pokazuju nove tendencije u vezi sa starim tradicijama.

U Ruskoj Federaciji se svakodnevno prodaje 80 tona dragocenosti. Ako se uzme u obzir da je u proseku svaki komadić nakita težak oko 5 grama, onda znači da se 16 miliona ukrasa proda svakog dana. Od toga, 45% nakita je uvezeno i takav odnos snaga na tržištu se ne sviđa domaćim proizvođačima, smatra Gagik Gevorkjan, predsednik Asocijacije gilde juvelira Rusije.

Prema mišljenju eksperata, ruski proizvođači imaju sve mogućnosti da aktivnije učestvuju na svetskim tržištima: i intelektualne i tehničke, a da ne govorimo o sirovinama. Trebalo bi primetiti da se ruska juvelirska umetnost u svojim ranim fazama razvijala svojim putem, bez konkretnog uticaja majstora iz drugih zemalja. Centri ruske juvelirne delatnosti su tokom raznih faza bili stari gradovi Veliki Ustjug, Vologda, Kostroma, Nižnji Novgorod, Pskov, Jaroslavlj, Sankt Peterburg, Moskva i drugi. Tek počevši od epohe Petra Prvog, u ruskoj juvelirnoj delatnosti su počeli da koriste i zapadna iskustva.Rusku juvelirsku umetnost su proslavili braća Gračevi, koji su nakitom snabdevali dvor, dobitnici mnogih nagrada na međunarodnim izložbama. Bio je cenjen i Ivanov Aleksandar Dementijevič- koji se smatrao prvim juvelirom u Peterburgu, po bogatstvu rada sa dragim kamenjem. Došlo je vreme da se setimo starih tradicija. Ne govori se slučajno da je sve novo, zapravo dobro staro, a zaboravljeno.

N.Pavlova,