Balkanski putevi običnih ruskih ljudi

Ruski dom u Beogradu je pripremio još jedno iznenađenje za svoje posetioce pred sam kraj godine. Zajedno sa srbskim Fondom jedinstva pravoslavnih naroda organizovana je prezentacija nove knjige „Ruski put, balkanska raskrsnica“.

Autor knjige je ruska novinarka, spisateljica i prevodilac Stanislava Razumovskaja. Novinarsko i filozofsko obrazovanje ona je dobila u Rusiji, na Uralskom državnom univerzitetu u Jekaterinburgu. U svojim naučnim istraživanjima ona se bavila istorijom starih Slovena prehrišćanskog perioda, izučavala je slovenske jezike, konkretno srbski, često je boravila u Srbiji, gde je izučavala stare srpske obrede. Od 1997. godine Stanislava Razumovskajaje počela je da putuje u Srbiju, a svojoj porodici  kaže da se odnos prema Rusiji u Srbiji počinje da se menja, i to ne na bolje. Zato je ona i napisla svoju knjigu:

- U poslednje vreme, većina Srba, nažalost, prestaje da ceni ruske živote i smatraju da im je Rusija mnogo toga dužna. Tu i ne govorim o Drugom svetskom ratu. Često se može čuti da su u Drugom svetskom ratu komunisti došli u Jugoslaviju, okupirali je, a da sad treba da odu sa svojim spomenicima u Rusiju. Kada govorim da se nismo borili samo za komunizam, već najpre protiv fašizma, moje reči izazivaju nerazumevanje. A na ruskom groblju u Beogradu, građani šetaju pse. Sada se to mesto predaje zaboravu. Zato svojim radom želim da obratim pažnju na ovaj problem, da kažem o ljudima koji su svoj život dali za slobodu Srbije, a da se sad to sve predaje zaboravu.

Još u Jekaterinburgu u saradnji sa lokalnim humanitarnim fondom pomoći veteranima avganistanskog i čečenskog rata „Arsenal“ Stanislava Razumovskaja je organizovala razne humanitarne akcije: skupila je pomoć za srpsku decu KiM, ukazala podršku ruskim mirotvorcima na Balkanu, organizovala razmenu đaka i studenata Srbije i Rusije. Susreti koji su se održavali tokom tog perioda i jesu osnova rada Razumovske. Evo svega nekoliko primera iz knjige:

- Jedna od priča je posvećena Mišku –tenkisti koji je sahranjen na ruskom groblju u Beogradu. O tome kako je tekao boj, meni je ispričao moj prijatelj Milan Stefanović- Kića, koji je bio zaštitnik Beograda sa svega svojih 14 godina. Prema njegovim pričama je i stvoren lik Miška tenkiste. Postoji, na primer, priča o devojci Lizi, koju su Nemci zarobili pod Staljingradom. Ona je radila u fabrici u Berlinu, dok se nije upoznala sa jednim Jugoslovenom koji ju je sa sobom poveo u Srbiju, u mali grad na granici sa Bosnom. Ona je tamo provela čitav svoj život, rodila petoro dece. Upravo od njene dece sam čula priču o njoj.

Sa Vašom knjigom su mogli da se upoznaju svi oni koji su došli u Ruski dom u Beogradu 20. decembra. Da li ste zadovoljni prezentacijom?

- Sala je bila puna. Reakcija je bila veoma živa. Čitala sam odlomke iz knjige. Pokazivali smo i fotografije likova koji su opisani u knjizi, jer je ona sama štampana bez ilustracija. Neki su mi govorili da su plakali. Kako je rekao jedan od izdavača, na prvi pogled može se učiniti da ja negde kritikujem odnos Srba prema Rusiji. Ali, sa druge strane, oni su sami dužni da reše neka pitanja. Zadovoljna sam kako je sve prošlo i smatram da sam u ovoj prvoj fazi već postigla cilj: moj rad je privukao pažnju i Srbi su sve pravilno razumeli.

Nadamo se da će izdanje knjige Stanislave Razumovske „Ruski put, balkanska raskrsnica“ doneti svoje plodove.

Grigorij Sokolov,