Rubini preti Ukrajini

Američki ekonomista Nuriel Rubini, poznat po svojim apokaliptičkim prognozama, „obradovao“ je međunarodnu ekonomiju novom pričom strave i užasa. On je uvren da narednih godina ne treba očekivati poboljšanje globalne ekonomske situacije.

Rubini posebno izdvaja deset država čije stvari narednih godina, kako on smatra, stajaće sve gore i gore. Prva je „krhka petorka“ – Indija, Indonezija, Brazil, Turska u JAR. Ali ekonomska pozicija date petorke ipak izgleda prilično jako zbog same moći država. A sa drugom krhkom petorkom – Argentinom, Venecuelom, Ukrajinom, Mađarskom i Tajlandom, stvari stoje komplikovanije.

Ali da počnemo od toga da, kako je objasnio za Glas Rusije rukovodilac odeljenja za međunarodna tržišta kapitala IMEMO RAN Jakov Mirkin, slične prognoze po određenju imaju relativan karakter:

- Ekonomske prognoze su uvek vrlo relativne. Mi posmatramo kako se u toku jedne godine prognoze čak vodećih svetskih ekonomskih institucija menjaju nekoliko puta u zavisnosti od konkretne ekonomske konjukture.

Ipak problem nije samo u relativnosti ekonomskih prognoza kao takvih, već i u njihovoj čisto političkoj pozadini. Na primer, Argentinu i posebno Venecuelu zapadni političari i ekonomisti ubrajaju u grupu rizika sa zavidnom redovnošću između ostalog zbog neslaganja sa spoljnopolitičkim kursevima koji se sprovode. Sa Tajlandom koji preživljava poslednjih nedelja unutarpolitičku krizu takođe je sve jasno. A pojava Mađarske i Ukrajine na Rubinijevom spisku očigledno zahteva kritičku analizu.

Mađarska je 2013. pokazala upečatljive ekonomske uspehe, izašavši iz recesije i spustivši inflaciju do rekordno niskog nivoa od 70-ih godina. I jedno i drugo reklo bi se ne svedoči o ekonomskoj krhkosti. Ono što zaista ne mogu da oproste Brisel i Vašington mađarskoj vladi premijera Viktora Orbana jeste težnja da igra po sopstvenim ekonomskim pravilima, koja ne odgovaraju praksi EU i klasičnoj neoliberalnoj teoriji. Među odabranim merama je revidiranje nepovoljnih sporazuma sa međunarodnim investitorima i posrednicima, kontrola socijalno značajnih tarifa, obražanje Sudu EU sa žalbom na nezakonito mešanje Evropske komisije u privredne sporove unutar zemlje. Ovaj sud je mađarska strana, da kažemo uzgred, dobila.

Još je indikativnija situacija sa Ukrajinom. Krajem 2013. godine ni Rubini ni EU nisu psotavljali pitanje opasne krhkosti ukrajinske ekonomije. Naprotiv, proglasili su je spremnom za potpisivanje sporazuma o asocijaciji i zoni slobodne trgovine sa EU i nagoveštavali svetle perspektive. Ipak odbijanje predsednika zemlje Viktora Janukoviča da potpiše tražene papire dovelo je do momentalne zamene plusa minusom.

U naredne dve godine Rubinijev referat ne ostavlja izbor ni Mađarskoj, ni Ukrajini: oni će imati probleme u slučaju da brzo pooštre budžetsku i novčanu politiku, kao i u slučaju da se ne odluče na to. A izlaz se nudi ovakav: dolazak na vlast stabilnijih i tržišno orijentisanih zemalja. Govoreći otvorenije – uklanjanje Orbana i Janukoviča sa vlasti.

Petar Iskenderov,