Brazilski karneval u Lenkomu

Dona Flor i dva njena muža. Istorija vatrene ljubavi, borbe između duha i tela bez suza i jecaja, ali sa pesmama, igrom i vatrometom – takva je premijera koju nudi publici prestonički teatar Lenkom. U osnovi muzičke komedije je istoimeni roman čuvenog brazilskog pisca Žoržija Amadu.

Uoči premijere, umetnički rukovodilac Lenkoma Mark Zaharov je upozorio: Očekujemo veselu predstavu, laku, oštroumnu. Takva je ona i bila. Po sižeu, predivna mlada Flor udaje se uprkos volji svoje majke – ne za bogatog čoveka sa imanjem, već za lepotana zavodnika. Temperament i nežnost supruga čine da se Flor miri sa njegovim beskrajnim prevarama. A kada on iznenada umre, mlada žena koja nema ni 30 godina ludi od samoće. Ne spasava je čak ni drugi brak sa čestitim apotekarom: Flor želi bezumne strasti. I tada situaciju popravlja isti taj prvi suprug. On se pojavljuje kao avet, iskupavajući, a zatim tešeći svoju vatrenu udovicu. Priča je pikantna. Mistika je pomešana sa realnošću. Ipak na brazilski način bučno, vatreno, jarko. Ali najvažnije je – radosno! – podvukao je u intervjuu za Glas Rusije režiser iz Peterburga Andrej Prikotenko.

Svi bez izuzetka, ja u prvom redu, hteli smo da unesemo u predstavu neku notu naše ruske patnje. Ali, hvala bogu, suzdržali smo se, pošlo nam je za rukom da ostanemo na drugom filozofskom polju. Naša predstava je karneval ljudskih strasti, ljudskih osećanja sveta, u njoj nema nikakvih političkih aluzija. Ona je takva – poziva da se radujemo životu.

Mesto i vreme radnje su neodređeni, mada je u Amaduovom romanu označeno: jedan od brazilskih gradova, sredina prošlog veka. Tokom čitave predstave sa plafona, iza kulisa, osipaju se raznobojne fontane konfeta. Scena se stalno kreće: junaci se pojavljuju iz poda i virtuozno nestaju, u suštini u nebiće. Sve to je uz dinamičnu latinoameričku muziku, koja, mada i nije bila komponovana specijalno za postavke, po rečima Andreja Prikotenka, značajno je za njih prerađena.

- Ona je adaptirana za predstavu. I uopšte u predstavi je predstavljen originalni svet – to nije Brazil, nije pratnja brazilskih tradicija ili etničkih kanona. Ne, u predstavi je potpuno svoj, neponovljiv svet.

Roman Dona Flor i dva njena muža pojavio se 1966. godine. Četiri godine kasnije bio je preveden na ruski i u puritanskom Sovjetskom Savezu odmah je postao kultni. Kao prvo, čitaoci su uživali u jeziku Amadua, njegovim likovima. Kao drugo, divili su se smelosti junakinje koja je rešila da živi sa dva muža istovremeno: i sa realnim apotekarom, i sa avetinjskim zavodnikom. Samo tada ona se oseća srećno. Između ostalog, finale Lenkoma ostaje otvoreno – ne zna se da li se predivna Flor oprostila od aveti ili ne... I dobro je, neka svako misli kako hoće! – rekao je u intervjuu za Glas Rusije jedan od glavnih glumaca Andrej Leonov.

- Slobodna verzija. Svaki režiser može da ima svoj pogled. Najvažnije je da bude zanimljivo i da ne bude dosadno za gledanje. U svakom slučaju drago mi je što se kod nas na repertoaru pojavila takva predstava.

U Doni Flor igra više od 80 glumaca, svi igraju, pevaju. Takav razmah jedna je od osobenosti stila Lenkoma kojem je veran Andrej Prikotenko.