Tvorac mira Aleksej German

Ne stvaraj sebi idola, glasi drevna izreka. Ali čovečanstvo uporno „imenuje“ bogove iz redova ljudi. Jednima se klanja, druge uznosi na vrh i baca u provaliju.

Teško je biti bog – naziv je poslednjeg filma istaknutog režisera Alekseja Germana, koji je preminuo prošlog februara. Film je bio snimljen prema istoimenoj priči čuvenih pisaca naučne fantastike, braće Strugacki. Istina, za razliku od prototipa, Germanova antiutopija je veoma žestoka i bezizlazna. A glavni junak je zemljanin koji mora da vrši funkcije boga na dalekoj planeti i ne izlazi na kraj sa svojim zadatkom. Ovu ulogu je odlično odigrao popularni glumac Leonid Jarmoljnik. Projekcija filma započinje ovog februara i nije garantovano da će steći milione poklonika. Ipak, po rečima Leonida Jarmoljnika, to ništa ne znači.

- Ne postavljam na prvo mesto današnju reakciju publike. Ovaj film će živeti svojim životom i mnogo duže nego vi i ja. Tako je već bilo sa Germanovim filmovima. U to sam potpuno uveren, pošto je on jedinstven umetnik. To je veliki ozbiljan film napravljen u netradicionalnoj formi. To je kao elegija, ep. To je kao poezija u kojoj ako možeš nalaziš odjek, i za to nisu potrebni direktni sižejni postupci i primitivno shvatanje sadržaja.

Odnosi sa publikom u filmovima Alekseja Germana uvek su bili složeni. Na primer, njegov pretposlednji film Hrustaljov, kola! u Kanu su mal te ne izviždali. A prošlo je vreme i uključili su ga u novi počasni spisak najboljih filmova svih vremena i naroda. Posebno su se velike teškoće pojavljivale kada su prvi gledaoci bili sovjetski cenzori. Tada su Germanov film, kako se kaže, stavljali na policu. Za jedno petnaestak godina, kao što je bilo sa filmom Provere na putevima, priznavani su remek-delima ruske kinematografije! Moguće da je to sve zato što autorski Germanov film uvek snimljen u crno-beloj tehnici, nikada nije bio crno-beli po rasporedu sižejnih linija. Junak po pravilu nije besprekoran, situacije u kojima deluje nisu jednoznačne, birajući između dobra i zla on ponekad može da pogreši. Leonid Jarmoljnik primećuje o režiseru:

- On nikoga ne raskrinkava i nikoga ne prekoreva – on pokušava da shvati kako možemo sa tim da izađemo na kraj i koje zaključke možemo da izvučemo, ako se sve dešava tako kako se dešava.

Aleksej German je imao sopstvenu predstavu o savršenstvu i nije mogao da se prevari. Mera je samo idealno ili nikako. Pri tome, za sve učesnike snimanja.

Glavno nasleđe Alekseja Germana za skoro pola veka u kinematografiji je svega pet filmova. Ali oni formiraju čitavu vasionu, gde vlada njen tvorac. U jednom od svojih poslednjih intervjua German je priznao: To je neviđeno uživanje – stvarati svet kojeg nikada nije bilo, kako bi poverovao da je taj svet bio, postoji i da je on takav...

Olga Bugrova,